O majci, abortusu, dugogodišnjem zlostavljanju žena u porodici, muškom nasilju.
Preuzeto sa anonimnog Twitter naloga @LepaJesam
https://twitter.com/LepaJesam/status/1143565691926339584
“Nije važno kako mi je ime. Imam 38 godina, za nekoliko meseci ću 39.
Danas je otac zamahnuo da me udari metalnim delom nečega što je prvo dohvatio u garaži i rekao Slomiću ti rebra, žrtvovaću se toliko i ubiću te.
On ima 85, za nekoliko meseci će 86.
Da se ovi lovci nisu usudili da komentarišu da je ovo sve za lajk i pažnju.
Ne treba mi mi sažaljenje ni pomoć.
Želim samo da ispričam svoju priču i zabrinutost u vezi sa vaspitanjem svog deteta, sa nekim podelim iskustvo…
On pije. Čitav život. Nisu to opijanja gde ne zna za sebe već ona svakodnevna rakija, dve, pet i zbogom zdravo mozgu i pameti.
Prvu ženu je oterao jer nije mogla da mu rodi dete. Mamu je doveo u stan iz koga se prva nije još iselila.
I mene su doneli tu iz porodilišta.
Prvo što je pitao kada se mama porodila je Da li je muško?!
Mama nije htela više da rađa, on je decu pravio, ona abortirala, dok jednom nije doživela kliničku smrt.
Od tada se i on malo primirio.
Ali ne i njegovi demoni i žal što nema naslednika.
Nemojte komentarisati o spiralama i kondomima, ne znam zašto toga nije bilo. Ne znam.
Nije tu bilo ne znam koliko abortusa. Ali da je bio i jedan previše je ako nekome jasno kažeš da ne želiš više dece.
Jednom mi je ispričala da ju je uvek jako bolela glava nakon odnosa sa njim. Bila je kod psihologa i rešila je taj problem.
Dakle imala je i psihološku kočnicu. Nije mogla više ni da ima normalan seks sa njim.
On je njoj bio drugi muž. Prvome je sa 18 rodila sina ali taj je vratio u selo iz obećanog joj Beograda i ostavio mami i tati na čuvanje. Svi su je tukli. I muž i svekar i svekrva.
Pokušala je da pobegne sa sinom, svekrva joj otela dete a nju izbacili iz kuće.
Tu se umešao moj heroj deda i sa svojim sinovima otišao, pripretio i ko zna šta još, uzeli su dete a ovi se uskoro i zvanično razveli.
Taj je nastavio proganjati narednih 10 god pa i pokušao da je siluje na nekoj njivi u Kumodražu pored koje je prolazila vraćajući se s posla
Dok su još bili u braku redovno je potezao nož na nju zbog bolesne ljubomore.
Sina nikada nije želeo da vidi niti ima kontakt s njim. Samo nju. Bio je očigledno patološki zaljubljen. I veliko govno od čoveka.
Umro je godinu dana pre nje.
Borila se kako je znala i umela da se vrati u BG. Radila najgore poslove, pričam o gradskom zelenilu i čišćenju zgrada. Sestra joj čuvala dete, nikada nije sebi oprostila što neko vreme nije bio sa njom.
U toj nekoj zgradi koju je čistila upoznala je i mog oca, lift-montera.
On 19 godina stariji, ima svoj stan, službeni auto, šefić neki. Deluje stabilno i sigurno u odnosu na prvog. Zaljubio se. Skidao zvezde s neba. Hteo je i sa “prikolicom”. To je valjda bio dokaz ljubavi.
Udala se za njega.
Počinje pakao koji se tragično završio.
Njegova familija je anatemiše, šta koji moj ti treba žena s detetom pa još toliko mlađa i lepa i šta ti bi da oteraš onu prvu, koja mu je, priča se, sipala šećer u kočiono ulje. I bajala kod Hodže. I koju je, priča se, tukao.
Oboje su se kleli da mamu nije nikada udario.
Ali ono šta joj je radio i šta nam je radio gore je čini mi se od svih batina. Da su bile batine valjda bi otišla. Ovako je ostajala, trpela i ćutala.
Jer ako se razvede još jednom mora da je greška u njoj.
Svaka slava, rođendan, Božić, Uskrs, Nova, svadba, sahrana… Svaki put. Svima presela. Jer alkohol. Jer dr Džekil i Mr Hajd.
Dok sam bila mala naslušala se psovki i kletvi koliko ‘oćeš. Više nisu pričali nego što su pričali. Nisu se tukli, to znam. Ali sećam se dobro…
polomljenog o zid tanjira jer nešto već nije dobro. Demonstracija njegove sile.
Morala je da bude 70x bolja, vrednija, doteranija da bi bila jednaka ostalim snajama, prvim ženama, njegove braće. I njegovim sestrama.
Nikada nije bila proglašena jednakom.
A bila je daleko, daleko iznad, gore…
I to je bio problem
I stalno su ga drndali znog nje. I stalno se sve to lomilo na njoj. I ona je plakala sama, ali istrajavala u braku. Kaže mi Želela sam ovakvu kućicu i bašticu i eto dobila sam.
I kada je on počeo mene da maltretira, a sada znam da nije jer sam ja ja, nego jer ja nemam pišu, ona me je štitila. Ali ne doboljno.
Jer deca ne treba da žive nikada blizu takvog roditelja.
Omalovažavao, ismejavao, gazio, maltretirao. A kad sam počela da imam svoj stav…
tad sam potpisala pristupnicu za Zauvek progonjene.
Ne valjam pa ne valjam.
Najbolji đak u razredu u osnovnoj. Ih, to može svako. Najbolji đak u razredu u srednjoj, pih jaka stvar.
Dan pred polaganje diplomskog na fakultetu kažem mu Od sutra sam Akademski građanin
Rekao je samo Neko ima završena 3 fakulteta pa je i dalje glup.
Poredio me konstantno sa drugima, u njihovu korist, razume se. Ali uvek, bez izuzetka.
Izazvao mi je nervni slom jer mi je za doručkom pred polazak na posao rekao Kasniš, a? Kako te još nisu isterali?
Lako ti je dok te ja izdržavam. On mene. U prevremenoj penziji. Mene sa tada platom od >700€. Ne znam zašto mi je baš tada i baš zbog toga pao mrak na oči, valjda sam bila premorena od dokazivanja i dokle bre više da ne valjam kad svima sem tebi valjam i dete u meni koje se
konačno slomilo od neprestane tenzije i želje da bude konačno prihvaćeno.
To nikada nije moglo.
Često po dugooo vremena nismo razgovarali. Mama je bila spona. Tada je tako moglo. Sada kada je nema mnogo smo usmereni jedno na drugo. Sada smo oči u oči i prsa u prsa.
Probudilo mi se dete pa ću đorati nastaviti drugom prilikom. Ako me pukne inspiracija.
Ljudi, molim vas volite svoje partnere pred svojom decom i mnogo volite i prihvatajte svoju decu. Sve ostalo ih trajno i duboko oštećuje, nepovratno, neizlečivo.
Kao prvo hvala svima koji su ovo pročitali i ostavili komentar. Svima ću stvarno napisati komentar ispod ali sada samo da završim ovaj niz.
Sad već bagujem s pisanjem jer sam dosta umorna.
Samo mi recite da li kada ovde sada nastavljam niz mogu da ga vide svi koji su pisali?
Tog dana kada sam doživela slom živaca i nisam mogla da se smirim bukvalno ceo dan a morala da radim pa trčala u toalet da plačem, završila sam u Lazi jer mama nije znala šta da radi sa mnom.
Naletela sam na sjajnu dr koja me je poslal kući, sa sedativima, pitala mamu da li…
postoji mogućnost da se fizički razdvojimo, mama je rekla da će se mogućnost stvoriti i ja sam se zahvaljujući njoj nakon nedelju dana iselila.
Od tada smo se viđali povremeno i za porodična okupljanja, koja su i dalje bila Pakao.
Ali ja sam prodisala.
Fast forward, 2.8.16., u selu su, ujutro krenuli kolima na pijacu u susedno selo, naleće autobus na njih, ona gine na licu mesta, u zapisniku policije stoji da joj je amputirana noga, da bi je izvukli. Ruka je od udarca ostala da visi na delu kože. On sa polomljenom rukom.
Utorak, u petak je sahranjujemo, u subotu putujem za Niš jer je on tamo u bolnici, čeka operaciju.
O tim lomovima da ne pričam sada.
Kupala, vozila, hranila.
Dok nije stao na noge.
A onda rekao Ti sad idi, ne mogu da gledam kad ne opereš sudove posle ručka.
Ja ne stižem ni da patim za majkom jer spašavam preostalog živog roditelja.
Kada je šok malo popustio rekao je Ti si kriva za sve. Ona je i htela da umre. Zbog tebe.
Jasno, čovek gubi razum i ne može da se nosi sa grižom savesti.
Tužilac ga optužuje, prevrćem nebo i zemlju da mu
nađem dobrog advokata.
Svi kažu Uzalud, očigledno se spašava mlađi vozač, vozač autobusa, ne odustajem.
On me i dalje gazi.
Srećom, tada upoznajem sadašnjeg muža i onda biva malo lakše.
Jedne večeri je krenuo da me davi, razgovarala sam s bratom šta da radim, kaže Sklanjaj se.
Kao i Majka. Kao i celog života.
Jer svi moramo imati razumevanja za njega, jer njemu je najteže. Da.
Trudna sam, preselila se kod muža, on me zove i svakog dana priča takve nebuloze, molim ga da me trudnu poštedi, ne pada mu napamet. Sličnu njemu dobijam i svekrvu koja me još manje štedela.
Počinju napadi panike i moj novi pakao od trudnoće.
Zbog njih dvoje skače mi pritisak, svako malo bila u bolnici. Molim ga da me pusti, pitam ga Zar me možeš bar malo da budeš srećan zbog mene i deteta koje dolazi, kaže NE, moja sreća otišla s Njom.
Još malo oštrog noža u srce.
Kad sam se porodila rekao je da on nije pravi deda, pravi deda je muževljev otac jer unuče od ćerke se ne računa i nije naslednik i “pitaj Dragana da li više voli Dejanovo ili Anino dete” jer sigurno biše voli sinovljevu decu. Ej bre.
Poenta je da je mama zalud trpela, otišla je neposredno od njegove ruke, 19 god mlađa.
Da njega nije ni velika tragedija učinila bar malo boljim ocem.
A da su mi oboje svojim primerom ostavili traume za života.
Prva kriza u braku. Muž došao kući pripit. Čovek ne pije.
Ja dobijam bukvalno alergijsku reakciju, nije mi dobro, svađam se, hoću da se razvedem.
Objektivno čovek nije uradio ništa strašno. Subjektivno sjebao nam je brak i uništiće mi dete. Videla sam svog oca i majku. I sebe.
I zato nikada se ovakve stvari ne trpe, ne rade pred decom i ne “isplate”.
Dete treba da zna da je voljeno i prihvaćeno bez obzira da li je
Gay
Invalid
Žensko 🤣
Volite svoju decu, dajte im do znanja da su vam oplemenila život, da ste srećni jer su baš oni vaša deca, neka znaju da ste tu da zajedno prevaziđete sve što ih bude snašlo u životu.
Ja ću iz sve snage da se trudim biti dobar roditelj i vaspitač, ali bojim se da sam ona oštećena.”
via Žene sa Interneta
zenesainterneta.wordpress.com 
You must be logged in to post a comment.