Advertisements

Feminizam na velikom novogodišnjem sniženju

Živeći u realnosti Srbije, duboko me pogađa ovakva jednostrana artikulacija uzroka neravnopravnosti od strane žena koje sebe zovu feministkinjama. Ni u jednoj instanci ove artikulacije se ne ističe da se problemi sa kojima žene žive u Srbiji nalaze u polju preseka naših klasnih, rasnih, seksualnih, etničkih pripadnosti i telesnih sposobnosti. Ono što se ističe kao ključno u ovom tekstu je rodni aspekt. Zbog toga ovakva artikulacija zaista pripada KUTIJI u kojoj je ostao rodni feminizam. I zato je on – na prodaju, i na sniženju. Jer je u duhu vremena, – bezopasan je i pojednostavljuje percepciju feminizma. Ova poruka je zapravo i namenjena onim ženama koje danas u Srbiji mogu sebi da priušte da budu feministkinje – belim obrazovanim zaposlenim ženama nekakvog fiktivnog i nepostojećeg srednjeg sloja. Ostale žene, kojih je mnogo više, teško da sa ovim mogu da se identifikuju u stvarnom životu. I zato je na Befemu, uz fetišizaciju onih koje zaista jesu različite (Romkinje, lezbejke, žene sa invaliditetom…), osnovni konsenzus oko toga da liderke mogu biti upravo te žene koje sebi danas mogu da priušte da budu feministkinje. Ili da makar misle da to jesu, baš onako kako ih selebriti-feminizam uči – dovoljno je da kažu da jesu.

via Žene sa Interneta

Novi konzervativizam u Srbiji: Nacionalizam u drugom pakovanju

,,Osim niskog fertiliteta, nad tradicionalnom srpskom porodicom nadvio se i predlog novog Građanskog zakonika koji predviđa zabranu telesnog kažnjavanja dece”. Šta povezuje Katarinu Đorđević i Zorana Milivojevića? Pa, briga za srpsku porodicu!
http://www.slobodnaevropa.org/content/novi-konzervativizam-u-srbiji-nacionalizam-u-drugom-pakovanju/26759311.html

via Žene sa Interneta

„Novi feministički poreci“ otpisuju udarac

“U jednakoj je meri neumesno podsticati govor o rađanju za državu, posebno ukoliko ta država čini sve suprotno podsticanju nataliteta. Teško se s novim Zakonom o radu i kontinuiranim odsustvom ulaganja u obrazovanje (štrajkovi škola su upravo u toku), zaposlenje i osnaživanje građana i građanki Srbije može govoriti o egzistencijalnoj sigurnosti, tako neophodnoj da bi se ulagalo u zajednički život koji će proizvesti potomstvo. Neumesno je i nepošteno definisati krivicu jedne polovine stanovništva ove zemlje, ako je siromaštvo i globalna neizvesnost zajednički nazivnik za ogroman broj njenih stanovnika i stanovnica. Neumesno je i nepošteno širiti moralnu paniku upiranjem prsta u dežurnog krivca (a visokoobrazovane hedonistkinje su upravo to, i to ne od juče) u vremenu kada je broj ljudi koji doslovno živi, s decom ili bez, od penzije najstarijih ukućana, premašio sve dosadašnje statistike. Živimo u vremenu kada su svi, i muškarci i žene, uglavnom prepušteni vlastitoj snalažljivosti na tržištu, samo što se ta uloga za muškarce podrazumeva, a ženama, uprkos svakodnevici u kojoj žive, ne prašta – i to posebno ako su obrazovane.
Najzad kao građanke i građani koji su delatni u oblasti društvene nauke, smatrali smo da je štetno dozvoliti naizgled naivnu proizvodnju majki u moralno superiorna bića. Žene se ne mogu vrednovati samo prema jednom tipu ostvarenosti; ta moralna superiornost može poslužiti kao opravdanje da se uloga drugog roditelja u potpunosti (naučno) zanemari; konačno, ona je u suštinskoj opreci s življenim životom žena o kojem svakodnevno saznajemo sa stranica crne hronike, doduše odsutnih u ozbiljnoj Politici. Moralno superiorna bića postoje u mitovima, stripovima i epskoj fantastici, ali i u nauci koja se služi redukujućim hiperbolama i komparacijama. Tumačenja te nauke, na koja smo smatrali da je shodno da reagujemo, nisu objektivna i nepristrasna, već su duboko i suštinski „utralna“.
Zbog svega navedenog, verujemo da je cenzura s kojom smo sučene/i i manipulacija našom pozicijom nedopustiv i po javnost štetan gest.”

via Žene sa Interneta

Žene protiv nasilja

Nijedna žena manje, nijedna mrtva više!
– Saopštenje za javnost –
23.12.2014. – Mreža Žene protiv nasilja traži da Republičko javno tužilaštvo preispita rad Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu u predmetu u kome je Darijan Musić prvo optužen, a potom i osuđen za ubistvo Vladislave Čerevenko, i o tome obavesti javnost. Takođe smatramo i da postoji ozbiljan problem u tome što praksa sudova u Srbiji pokazuje da ne postoji nulta tolerancija na nasilje, već da se utvrđivanjem olakšavajućih okolnosti koje ne bi trebalo da imaju veze sa učinjenim krivičnim delom, opravdavaju učinioci nasilja i blaže kažnjavaju.
U četvrtak 18. decembra 2014. godine u medijima se pojavila informacija da je Apelacioni sud u Novom Sadu, odlučujući po žalbi branilaca Darijana Musića, doneo odluku da se okrivljenom Musiću smanji kazna za ubistvo Vladislave Čerevenko sa 40 na 35 godina zatvora . Posmatrajući proces sa strane deluje nam kao da je Apelacioni sud u Novom Sadu čuo samo jednu stranu – branioce Darijana Musića i uvažio njihove argumente jer protivargumentacije nije bilo.
Mreža Žene protiv nasilja je pratila ovaj slučaj i prethodno ukazivala na propuste u postupanju Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu kada je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje . Ostajemo pri uverenju da je pogrešno postupanje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu dovelo do toga da se kazna zatvora Darijanu Musiću za ubistvo Vladislave Čerevenko smanji sa 40 na 35 godina zatvora. Mišljenja smo da teški oblici nasilja koje je okrivljeni Musić prethodno vršio nad sada pok. Vladislavom nije povezivano da se dokaže namera da se izvrši ubistvo, odnosno da su zbog odluke Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu da se ovaj krivični predmet ne spoji sa krivičnim predmetom u kome je Darijan Musić naneo teške telesne povrede Vladislavi Čerevenko izgubljeni brojni dokazi vezani za dokazivanje namere Darijana Musića da ubije Vladislavu Čerevenko. Smatramo da veštaci koji su zaključili da je Musić bio smanjeno uračunljiv ne bi imali manevarskog prostora za davanje takvog mišljenja da su veštačenjem bila obuhvaćena i prethodna dela nasilja koje je Musić vršio prema sada pok. Vladislavi.
Upitno je i da li su i na koji način Više javno tužilaštvo i Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu učestvovali u žalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu (da li je osporavan nalaz veštaka i traženo superveštačenje, da li je dat odgovor na žalbu branilaca, da li je predstavnik/ca javnog tužilaštva prisustvovao/la raspravi pred drugostepenim većem, ukoliko je takva rasprava održana). Nažalost, ove navode nije moguće proveriti jer presuda Apelacionog suda u ovom predmetu nije objavljena na internet stranici ovog suda.
Činjenica da nadležne institucije (policija, tužilaštvo, zdravstvene ustanove) nisu sa dužnom pažnjom postupale po prijavama koje su prethodile ubistvu, dovela je do toga da Vladislava bude ubijena.
Blaže kažnjavanje Musića za ovo stravično ubistvo nažalost pokazuje da tužioci u Srbiji nisu dorasli svom zadatku u kome na drugoj strani imaju skupo plaćene advokate odbrane. Takođe je žalosno što sudije Apelacionog suda ne poklanjaju veru stavu prvostepenog suda u pogledu ocene ličnosti okrivljenog, već po ustaljenoj praksi koja postoji u slučajevima nasilja iznalaze olakšavajuće okolnosti – da je Musić mlad čovek, da je on bio žrtva porodičnog nasilja, da je bio smanjeno uračunljiv iako je sam sebe, upotrebom alkohola i narkotika, doveo u stanje ‘’navodne’’ smanjene uračunljivosti. Sve ove okolnosti je sigurno prvostepeni sud imao u vidu, ali je ostao pri stanovištu da za ovako stravičan zločin mora da bude kažnjen najtežnom sankcijom. Prvostepeno veće Višeg suda u Novom Sadu pokazuje nultu toleranciju na nasilje koju očigledno ne deli drugostepeno veće Apelacionog suda u Novom Sadu.
Smatramo da ovakav način procesuiranja i odgovora nadležnih institucija na nasilje prema ženama nije delotvoran, te da neće doprineti tome da se drugi odvrate od vršenja nasilja prema ženama. To je vidljivo u činjenici da se nastavlja trend ubistava žena od strane partnera i članova porodice u kojima su institucije bile obaveštene o prethodno činjenom nasilju i/ili u kojima učinioci nisu bili kažnjeni ili su bili kažnjeni blagim/uslovnim kaznama.
Podsećamo da svi nadležni državni organi, zvaničnici, službenici, ustanove i drugi akteri imaju obavezu da sa dužnom pažnjom spreče, istraže, kazne i obezbede naknadu za dela nasilja obuhvaćena Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici . Zahtevamo da to bez odlaganja i čine!

via Žene sa Interneta