Vrač Irinej – naci uzori patrijarha SPC

“Šta bi poglavara SPC moglo navesti da krene u posetu Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ u Beogradu? Nekoliko ideja mi pada na pamet: predvodio je crkvenu delegaciju, koja je klinici „darivala“ inkubator – aparat koji direktno spasava život prevremeno rođenoj bebi; hteo je da iz prve ruke dobije informacije o reproduktivnom zdravlju žena u Srbiji; želeo je lično da razgovara s pacijentkinjama (trudnicama i porodiljama) i osobljem klinike i obavesti se o načinima na koje bi crkva mogla da ih podrži; činilo mu se zgodniim da baš iz „Narodnog fronta“ obavesti „svoj narod“ kako će sveštenici, ubuduće, novac od naplate obreda krštenja uplaćivati na zaseban račun, koji će potom biti stavljen na raspolaganje GAK-u…

Nemojmo se lagati; ni najdobronamerniji čitalac nije očekivao ovako nešto ispod naslova: Patrijarh posetio GAK. Iskustvo nas uči da je interesovanje crkve za temu rađanja motivisano isključivo brigom za brojno stanje nacije. Žene, trudnice i porodilje u toj priči figuriraju kao nužno zlo – mašine koje se imaju staviti u pogon kako bi otelovile željenu demografsku sliku.”

via Žene sa Interneta

Vizuelna čudesa Bojane Minović na BeFemu 2013!

Drage “Žene sa Interneta”,

u subotu 07.12.2013. godine u okviru “BeFem festivala” u Beogradu će se u KC Grad prostoru otvoriti izložba fotografija naše drage prijateljice i saborkinje Bojana Minović čije smo fotografije na stranici već delili

1377600_390419544417781_252482464_n[1]

Međunarodni dan devojčica

1379320_392970650829337_2022873294_n[1]

 

Međunarodni dan seoskih žena 

 

Iz najave učesnica na BeFemu, o Bojani:

“Bojana Minović je čobanica, fotografkinja i planinarka. Svakog dana ona je uključena u procese učenja, predavanja i kreacije uz pomoć tehnologije. Ona je feministička web i video aktivistkinja.”

Kao svojevrsan uvod u njen čudesni i senzibilni poetički svet pun vizuelnih čudesa u sasvim običnim prizorima, ovom prilikom, prenosimo i divnu pričicu o snu koji je Bojana usnila.

SRCE MI JE I DALJE JAKO LUPALO OD TREME I NAPORA

“sanjala sam uvrnut san u kome je kometa Ison toliko blizu i toliko vidljiva na nebu, pritom tako lepa, sjajna i treperava da od nje zastaje dah. onda su se pojavile neke male letelice kojima ljudi odu do nje, posmatraju je izbliza, čak je i diraju, a neki se i hvale opekotinama na prstima koje im je napravila i koje svetlucaju plavkasto i zlaćano iako bole. htela sam i ja da platim tih kao 10ak minuta kruženja oko komete u specijalnoj letelici, ali mi je Marijana Stevanović rekla da su to letelice oca Novaka Đokovića koji od toga ubira profit, pa sam se predomislila iz principa
kada je svanuo dan i kad je svetlost komete Ison izbledela i samo tužno tinjala u daljini bila sam razočarana, ali sam se iznenadila kad sam videla da je Kraljevo sada u jednoj uskoj kotlini i da su okolo visoka snežna brda kao na Alpima, živopisne fasade kuća, balkoni sa cvećem i zvonici crkava kao ono jedno mesto što prikazuju u dokumentaricima iz II svetskog rata, gde su boravili Hitler i Eva Braun. a u mom snu je 1. septembar i ja moram da krenem u školu kao učenica, iako sam svojih sadašnjih godina. vidim preko brda Zorica Scepanovic kako hita u školu, ali ona je nastavnica. razmišljam kako ću zakasniti sigurno. ali ne mogu da se nateram da požurim. na drugom brdu vidim neku grupicu ljudi kako sede i uživaju na kariranom ćebencetu na zelenoj travi, a među njima moja seja Natasa Matovic koja mi maše da im se pridružim. onda počinje da zvoni zvono koje najavljuje prvi čas i drveni rustiklani prozori na maloj beloj školi se otvaraju i lepe nasmejane nastavnice proviruju kroz njih. deca se tiskaju ispred vrata. a ja sam u nedoumici, očajna, razdirana dužnošću i željom da se pridružim društvu odraslih na livadi. imam nežnu belu košuljicu sa cvetnim vezom. utom jedna ogromna rundava ovca, veća od krave se zatrči na mene i obori me na zemlju. osećam njeno runo među prstima dok je guram od sebe, a bela bluzica mi se izgužva, ozeleni od trave, a na jednom mestu mi se zalepio i ovčiji brabonjak. očajna sam i plačem. vrata na školi se zatvaraju. čas je počeo, a ja nisam stigla u školu na vreme niti mogu da odem u prljavoj košuljici, musava i raščupana od rvanja sa ovcom na koju sam se pride sva umirisala, da ne kažem usmrdela. onda sam se probudila, a srce mi je i dalje jako lupalo od treme i napora.”

Neke od Bojaninih fotografija možete pogledati u online galeriji ovde:

Dođite na BeFem! 🙂

via Žene sa Interneta

Otvoreno pismo Sanji Ilić, “novinarki“ “Kurira“ – B92 Vesti

Pročitatje lekciju mnogim novinarima o kodeksu novinara, istraživačkom novinarstvu i uticaju novinskih tekstova na društvo. Isto ovo primenite na svaki slučaj koji se ovako senzacionalistički obrađuje u Srbiji – i imate recept za to kako NE TREBA raditi.

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta“ o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina“ u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački“ rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput BBC-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege“ naučiti nešto.

Da odmah budem jasan. Ja sa ponosom ističem da sam po zanimanju novinar ( i to iz Srbije) iako se već desetak godina bavim menadžmentom u medijima, a poslednjih 6 brinem o aktivnostima i razvoju BBC-ja najpre u Evropi, a sada na Bliskom Istoku i Zapadnoj Aziji. O mom novinarskom radu možeš da se raspitaš kod (malo)starijih kolega iz drugih redakcija (jer ih u tvojoj nema), mada je većina njih odavno izgubila profesionalnu bitku zahvaljujući „novinarima“ poput tebe. Ali, nisi ti kriva. Oni su.

Takođe, imao sam tu nesreću da proživim ono što proživljava i porodica Ognjanović. Od smrti moje jednogodišnje ćerke prošlo je već 10 godina i vreme tu dokazuje svoju relativnost. Kada se iz čistog mira zaplačeš u sred Pakistana, ili u hotelu u Muskatu (Oman) shvatiš da neke stvari nikada nećeš preboleti ma gde bio i samo je pitanje kako i koliko dugo ćeš živeti sa njima. Svako od „Ognjanovića“ se nosi sa tim na svoj način. Ono što želim da kažem je da nije samo Tijana žrtva u ovoj tragediji. Ona je stavila veliku tačku na svoj mali život, ali njena porodica, rodbina i prijatelji će celog života nositi taj ožiljak na svojim srcima. Da li se razumemo? Nije baš toliko komplikovano.

Da se sad vratim na tvoju „priču“. Pitanje šta se desilo sa parama koje su prikupili gradjani Srbije i regiona u nadi da će pomoći Tijani je sasvim legitimno. U javnom interesu je da se to sazna i tu nema nikakvih dilema. Ja sam u proteklih nekoliko nedelja razgovarao sa par najuglednijih i najuticajnijih BBC urednika na tu temu, sve u želji da ti napišem šta bi BBC uradio u tvom slučaju, a ne šta ja mislim da bi uradio. Primećuješ razliku? Novinar traži relavntne i kompetentne sagovornike da bi pronašao odgovore na pitanja koja zanimaju njegovu publiku.

Pošli smo od pretpostavke da si dobila informaciju iz banke da su pare podignute i da sad treba videti šta raditi sa tim. Zadatak novinara je da, kada dobije informaciju, istu proveri, a ne samo da je prenese. To znaju čak i oni koji ne rade u BBC-ju. Ovdašnji urednici su mi rekli da bi uradili 3 stvari: 1) pronašli drugi izvor 2) tražili dokaz za te tvrdnje i 3) uverili se da u dolaženju do tog dokaza nije prekršen ni jedan zakon koji bi eventualno mogao čitavu priču da obori na sudu. U slučaju da bilo koja od ove tri stvari nije urađena informacija o povlačenju para sa računa ne bi mogla da bude objavljena.

Šta bi onda bio sledeći korak? Da li bi BBC kontaktirao roditelje koji su ostali bez deteta? Lagao bih kada bih rekao da me pozitivan odgovor na ovo pitanje nije iznenadio. Javni interes nema kalendar. Naravno, sačekali bi da prođe sahrana, dali malo vremena porodici da tuguje, ali procena je da je četiri meseca sasvim dovoljan period. Pogotovo u uslovima ako bi se pokazala tačnom tvrdnja da je novac povučen. Pokušali bi da izbegnu direktan kontakt sa roditeljima. Zvali bi njihove rodjake, advokate, ljude koji su bili oko njih tokom kampanje prikupljanja novca….ali, ako bi bili sigurni da je novac podignut, potpuno je izvesno da bi kontaktirali i roditelje direktno.

Sve ovo se radi pre nego što je i jedno slovo objavljeno ili izgovoreno. Pokušali bi potom da pronadju neku organizaciju koja se bavi sličnim problemima (lečenjem dece u inostranstvu), razgovarali bi sa roditeljima koji imaju sličan problem (bolesno dete), ali ne sa ciljem da se od Ognjanovića uzmu pare, već da bi se pronašlo sistemsko rešenje koje ne bi bilo bazirano na medisjkim kampanjama i SMS porukama.

Ukoliko bi na kraju odlučili da objave ovu priču, sve to bi prvo moralo da prođe kroz ruke advokata, a saglasnost bi se tražila od samog uređivačkog vrha.

I ovde se slažu da je u pitanju veoma komplikovan slučaj koji sa sobom nosi mnogo moralnih, etičkih, legalnih i profesionalnih dilema. Ali, novinari i služe za to da se sa svime time izbore i da u interesu javnosti prezentiraju činjenice. Ma kakve i ma koliko bolne one bile.

Sanja, draga,…. šta si od svega ovoga ti uradila? Prateći tvoj slučaj video sam među komentarima na FB da se čak i tvoj muž gadi smeća od „novina“ u kojima „radiš“. Istina, kaže da si u pravu i da tu „ima nečega“, ali ja to ne mogu da tumačim drugačije osim podrške nekome sa kim živiš.

Ono što si ti uradila, čak i da su ti namere bile najbolje, je sledeće: 1) Stavila si porodicu Ognjanović na stub srama i izložila ih najgrubljim pretnjama i uvredama, 2) Povredilila si sve koji su želeli da zadrže Tijanu u najboljoj mogućoj uspomeni i 3) Prekinula si i obesmislila svaku buduću akciju prikupljanja novca za neko bolesno dete. I sve to na osnovu, kako sada stvari stoje, potpuno POGREŠNE informacije.

Žao mi je što UNS i NUNS (čiji sam jedan od osnivača) nisu našli za shodno da povodom ovog slučaja organizuju razgovor sa urednicima medija i povedu raspravu o svim etičkim, moralnim i profesionalnim aspektima ove priče. Medjutim, kako su „novinari“ u tim „medijima“ poput tvog, novinari baš koliko su i „glumci“ u porno filmovima- glumci, onda profesionalna udruženja (ma koliko loša bila) nemaju sa kim da razgovaraju. Ja ipak radije kažem da su „Kurir“ i ostali- novine, baš koliko su Dafiment i Jugoskandik bili banke. Tako su se zvali, a radili su jedan sasvim drugi posao koji se pre ili kasnije svede na kriminal. Takvo je i ovo tvoje „novinarstvo“.

Sanja…..tvoje će ime ostati u potpisu možda najnemoralnije i najprljavije kampanje koja je vođena u tvojim „novinama“. To su, izgleda, u nekom trenutku shvatili i tvoji „urednici“, pa su krenuli da sve to potpisuju sa „Redakcija „Kurira““. U nadi da će svako od vas moći da mirno spava, (ne) svesni gluposti koju ste napravili. Ili, možda i dalje tvrdite da „ima tu nečega“?

Nadam da znaš još nešto da radiš u životu, jer ti novinar nikada nećeš biti. Možda bi i mogla, ali sada je već suviše kasno za to.

Ali, pre nego što , pre ili kasnije, odeš iz tog smeća od „novina“, probaj da preko cele naslovne strane objaviš samo dve reči: OGNJANOVIĆI- IZVINITE. Velikim slovima, što većim.

Možda ti oproste, ali te sigurno neće zaboraviti. Ni oni, ni ja, čije si ožiljke na srcu svojim pisanjem otvorila. Nikome ne treba želeti da ga nešto zadesi da bi mogao to da razume. Ne želim ni tebi.

Možda nećeš biti novinar, ali ćeš sa „OGNJANOVIĆI- IZVINITE“ pokazati da u tebi ima bar nešto malo ljudskog.

U nadi da ću i to dočekati…

Srdačno

Dušan

webcache: http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:qJDF-5yp6Q4J:www.b92.net/info/moj_ugao/index.php%3Fyyyy%3D2013%26nav_category%3D166%26nav_id%3D782848+&cd=1&hl=sr&ct=clnk&gl=rs

via Žene sa Interneta

Večernje Novosti objavile članak o hapšenju “silovatelja sa mostarske petlje” sa naslovom

“Vojni policajac silovao devet puta”

Ono što je zabrinjavajuće u ovom tekstu su:

1. objavljivanje njegovog imena i prezimena u javnosti
2. prikazivanja silovanja kao posledice pohote
3. …

Popunite niz…

Evo celokupnog teksta u slučaju da ga IZMENE – što je često praksa na našim novinskim portalima:

Vojni policajac silovao devet puta

Z. U. | 27. novembar 2013. 21:35 | Komentara: 18
Beogradska policija, posle dužeg operativnog rada, uhapsila opasnog silovatelja. Žrtvama prilazio s leđa dok su se pele stepenicama na Mostarskoj petlji

OPERATIVCI beogradske policije, posle dužeg rada i spremljene zasede, uhapsili su pripadnika Vojske Srbije Dejana Gojković (31) zbog čak devet silovanja. Ovom pripadniku Vojne policije, rodom iz banatske Bele Crkve, određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati, a po isteku će biti priveden dežurnom istražnom sudiji.

Kako saznajemo, silovatelj je prilazio žrtvama na autobuskim stanicama kod Mostarske petlje, Sajma i drugih stajališta i napadao žrtve uglavnom u kasnim noćnim i ranim jutarnjim satima.

– Osumnjičen je za silovanja i pokušaje ovog krivičnog dela od prošle do ove godine – kaže naš izvor blizak istrazi.

– Prilazio je ženama s leđa, dok su se kretale stepenicama i uz upotrebu fizičke snage obarao ih na zemlju i silovao ih.

Prema policijskim saznanjima, koje su potvrđene DNK analizom, ali i prepoznavanjem, nije birao doba žrtava. Na njegovoj meti našle su se dvadesetogodišnjakinje, ali i sredovečne žene. Prema nekim operativnim podacima, postoje indicije da je sa silovanjima počeo još 2010. godine.

Jedna od poslednjih žrtava bila je devojka od 22 godine, koju je napao 11. novembra oko 22.30 sati kod Mostarske petlje. Oborio je na zemlju i pokušao da je siluje, ali su ga omeli slučajni prolaznici.

OTAC DVOJE DECE
PREMA saznanjima do kojih su došle „Novosti“, Dejan Gojković je oženjen i otac je dvoje dece. Supruga mu se drugi put porodila ove godine, pre četiri meseca.
Kako nezvanično saznajemo, među žrtvama njegove pohote, našla se i jedna policijska službenica, koja je, srećom uspela da se odbrani. Policajka je radila u obližnjoj policijskoj stanici Savski venac.

Ubrzo posle poslednjeg napada, sredinom novembra ove godine, operativci beogradske policije odlučili su da mu pripreme zasedu i namame ga. Akcija je uspela i on je tokom pretprošle noći uhapšen u Beogradu.

Tokom jučerašnjeg dana, kako nezvanično saznajemo, njega je nekoliko žrtava prepoznalo i identifikovalo u prostorijama beogradske policije u prisustvu nadležnog tužioca. U beogradsku policiju u sredu su došle i neke njegove kolege, koje su ponudile pomoć u rešavanju ovog sramnog slučaja.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:465835-Vojni-policajac-silovao-devet-puta

via Žene sa Interneta