Sretnu Novu Godinu žele vam Žene sa Interneta! 😉

via Žene sa Interneta

Advertisements

ČKE RUKOMETAŠKE (PESMA NAS JE ODRŽALA) | B92 Blog

Prvi put delimo blog naše prijateljice Biljana Kosmogina

“Prvo što sam čula još u Vlajkovićevoj, dok sam se približavala platou gradske Skupštine koji su obezbeđivale pojačane policijske snage, sa gradskog ozvučenja treštali su prepoznatljivi stihovi lokalnog hita «Čke beogradske». Beograđanka sam po rođenju, tolerantna, slobodoumnih shvatanja, i svaka urbana žvaka može da me kupi pod uslovom da ima smisla ili bar poentu u najavi, ali ovog puta nisam pronašla baš nikakvu konekciju između osvajanja srebra na SP-u, sportskog duha, zdrave pameti, Gazda Paje i stihova ove pesme. Možda nisam dovoljno luda čka da bih se primila na:

Čke beogradske, totalno poludele,
sve bi malo rakije, eksere il thc!
stvarno niste normalne
“stvarno nismo normalne”
stvarno niste normalne
“stvarno nismo normalne”
Kažem hej čko, zašto uvek mora to,
zašto uvek alkohol s vutricom, ekserom,
to je zlo “nije zlo” jeste jebeni hardcore,
ja bih da se uzmemo ti bi da uzmemo.
Kažem hej čko, zašto uvek mora to,
zašto uvek alkohol s vutricom, ekserom,
to je zlo “nije zlo” jeste jebao te kser,
vi nikada niste fejk, lude čke beogradske.
Čke beogradske, totalno poludele,
sve bi malo rakije, eksere il thc!
stvarno niste normalne
“stvarno nismo normalne”
stvarno niste normalne

Kao neupućena a osetljiva čkica, saznala sam iz pouzdanih izvora da je “Čke beogradske” omiljena motivaciona pesma ženske reprezentacije, koja ih je bodrila i ulila im dodatnu snagu, istrajnost i koherentnost, i dovela ih do medalje (kako su izjavile medijima). Da se razumemo, ne smeta meni što se naše rukometašice smatraju ponosnim beogradskim cavama, ali deci i omladini one valjda treba da budu uzor i primer sportskog duha i prisebnosti, a ne da na neadekvatan, degradirajući način zastupaju beogradski imidž.

….
O ukusima, uzorima i pravdi ne vredi raspravljati, ali čke beogradske narodnjačke i političke razvaljuju brate za sve pare, a moj je problem što nisam toliko urbana, namunjena, looda i povodljiva, pa nikako da se srodim sa zajednicom, da se uživim i počnem da uživam, da pustim mozak na ispašu, zafrljačim čašu u ćošak kafane i popnem se na sto da tverkujem. ”

via Žene sa Interneta

Надя Толокно o boravku u zatvorskoj bolnici u Krasnojarskoj oblasti:

“U bolnici Krasnojarskog zatvora su pokušali da me odviknu od feminističkih pretenzija, posebno mi je donoseći štikle i učeći me da hodam na njima.”

via Žene sa Interneta

Vekovi prolaze, »oni dani« nikad

Za sada istorijski, a uskoro i prikaz iz prve ruke – menstrualne čašice!

Vekovi prolaze, »oni dani« nikad
Jovana Gligorijević

“Na tržištu Srbije pre oko mesec i po dana pojavio se proizvod koji se zove menstrualna čašica. Vest o tome odjeknula je slabo i nikako, iako ova čašica u svetu postoji od 1937. godine, a od 2009. se prodaje i na tržištu Hrvatske. Mini-istraživanje koje je za potrebe ovog teksta sprovelo “Vreme” pokazalo je da nijedna od desetak upitanih žena, različitih životnih dobi, nikada nije ni čula da tako nešto postoji. Da skratimo neizvesnost – menstrualna čašica je proizvod namenjen ženama tokom menstrualnog krvarenja. Napravljena je od materijala sličnog onom od kog se prave cucle za bebe. Za razliku od drugih proizvoda namenjenih ovoj svrsi, čašica ništa ne apsorbuje, već se puni. Za razliku od beskonačno mnogo uložaka, tampona i ostalih proizvoda koje prosečna žena tokom života potroši, dovoljno je imati samo jednu jedinu čašicu i povremeno je sterilisati. Kako će se i da li će se ista “primiti” na srpskom tržištu, videćemo, no pojava ove stvarčice otvara jedno drugo pitanje. Koliki se deo ženske istorije zagubio zahvaljujući činjenici da su istoriju u ogromnoj većini pisali muškarci? Još bitnije – koliki je deo ženske istorije ostao zagubljen jer je menstruacija bila, a delimično i ostala tabu tema? Ili, da postavimo stvari jednostavnije: razmišljate li, dok u supermarketu prolazite pored nepreglednog niza rafova sa običnim ulošcima, ulošcima sa krilcima, dnevnim ulošcima, namirisanim, hipoalergijskim tamponima, intimnim šamponima i dezodoransima, kako su se snalazile naše babe i prababe? Tu je i ono čuveno pitanje: a kako su se partizanke snalazile za vreme rata? Krenimo zato redom, kroz istoriju ženskog krvarenja i sredstava za menstrualnu higijenu. Verovali ili ne, ima tu svega, od drveta, preko vune, životinjske kože, pa čak i trave. Istorija menstrualnih proizvoda, zapravo je istorija ženske emancipacije, oslobađanja i borbe za udobnost.”

Za ceo tekst: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1159810

via Žene sa Interneta

Silovanje i neka problematična pitanja | Šta nam rade

“…Slučaj: “manekenka Mina”. Ovaj slučaj je možda najbolji primer konfuzije oko toga šta je uopšte silovanje.
Hronologija: Mina Milenković nestala nakon provoda na splavu River, “uznemireni”, a dokoni korisnici društvenih mreža je aktivno traže preko fejsbuka, Mina Milenković je pronađena i tvrdi da je silovana, lekarskim pregledom se “utvrđuje” da manekenka Mina nije silovana, Kurir prenosi njenu “ispovest” da nije silovana, već je spavala kod “finog vozača taksija”, Mini M. je zbog lažnog prijavljivanja određeno 100 dana društveno-korisnog rada.

Za početak, kao i većina drugih koji su ovu vest ispratili samo preko medija (i to takvih-kakvih), ne znam šta se tu zaista dogodilo. Ono što me ovde zanima je način na koji su mediji obradili jedan slučaj prijavljenog silovanja.”

via Žene sa Interneta