Sjećanje na lezbijke žrtve holokausta

Danas je međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Prensimo tekst koji se odnosi na lezbejke stradale od nacističkog režima kao još jedno svedočenje o lezbejskoj nevidljivosti.

,,A lezbe? Da, bilo je i njih. Koliko, ne zna se. O njima gotovo da i nema zapisa. Jer one nisu završavale u tzv. logorima smrti zato što su bile lezbijke, već su razlozi njihova osuđivanja bili sasvim druge prirode. Nacisti, naime, nisu smatrali da bi žene mogle biti seksualna bića, pa ženska homoseksualnost nije predstavljala toliku opasnost za naciju i nije podlijegala zloglasnom paragrafu 175. Kaznenog zakona, kojim su muški seksualni odnosi bili sankcionirani još od 1871. (i koji se u doba nacizma koristio i za progon muškaraca koji bi samo i pogledali nekog drugog muškarca, a bilo je, vjerovale ili ne, i „uspješno“ dokazanih homoseksualnih pomisli). Padali su prijedlozi da se članak 175. proširi i na žensku homoseksualnost, ali ženino lezbijstvo, smatrala je većina „stručnjaka“, ne predstavlja joj prepreku da bude dobra žena i majka, jer ona „ne prestaje u potpunosti s normalnim seksualnim odnosima, već ostaje kao i prije korisna u smislu populacijske politike“. Ženu je, dakle, jednostavnije natjerati da se povinuje općeprihvaćenom heteroseksualnom ponašanju. Osim toga, rekoše ti stručnjaci, „prakticiranje ovog poroka ne utječe toliko negativno na žensku psihu koliko na mušku“
http://www.lori.hr/iz-pomaqnute-perspektive/387-sjecanje-na-lezbijke-zrtve-holokausta.html

via Žene sa Interneta

Obaveštenje javnosti – Autor udžbenika Kriminalistike iz sadržaja nije uklonio omalovažavajuće…

Da li će Poverenica za rodnu ravnopravnost iskoristiti svoja zakonska ovlašćenja i pokrenuti sudski postupak za zaštitu od diskriminacije?

,,Poverenici za zaštitu ravnopravnosti podneta je pritužba zbog teksta u udžbeniku Kriminalistike u kojoj je navedeno da su sadržaji seksistički, pravno neutemeljeni i zasnovani na rodnim predrasudama i stereotipima. Autor, prof. dr Branislav Simonović, u delu pod nazivom „Silovanje: Metodika otkrivanja, razjašnjavanja i dokazivanja”, pored ostalog , navodi: „….U praksi su ređi slučajevi da žrtva silovanja nije dala doprinos nastanku krivičnog dela i da se pre izvršenja dela nije poznavala sa učiniocem. Tada se njen doprinos nastanku krivičnog dela najčešće ogleda u nepromišljenom ponašanju (usamljenom kretanju mračnim ulicama, predgrađima, livadama u kasnim večernjim satima, putovanju autostopom), čime je sebe objektivno dovela u situaciju da postane žrtva krivičnog dela, npr. silovanja, razbojništva. …Ženska osoba svojim ponašanjem dopušta stvaranje situacije u kojoj je ona na osnovu prosuđivanja, bila dužna da predvidi mogućnost konfrontacije. Motivi za podnošenje lažnih prijava za silovanje mogu da budu različiti: ljubomora (npr. devojku je ostavio mladić sa kojim se zabavljala), opravdanje pred mužem ili momkom jer je žena zatečena u dobrovoljnom snošaju, kako bi se opravdala vanbračna trudnoća, da bi opravdala polnu bolest, pokušaj da se određeno lice primora da sklopi brak, kako bi se ostvarila određena imovinska korist (na primer, očekivala se materijalna korist iz ljubavne veze, pa kako se ona nije ostvarila, sledi lažna prijava za silovanje). …” Takođe se ističe da „uzrok u podnošenju lažnih prijava treba tražiti i u fantaziji ženskih osoba i želji za senzacionalizmom.”

U toku postupka je utvrđeno da je iznošenje ovakvih stavova u univerzitetskom udžbeniku suprotno propisima o zabrani diskriminacije, jer se zagovaraju i podržavaju predrasude, običaji i društveni obrasci ponašanja zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, žene omalovažavaju i vređa njihovo dostojanstvo. Prof. dr Branislavu Simonoviću preporučeno je da iz udžbenika Kriminalistike ukloni ovakve sadržaje, kao i da se ubuduće suzdržava od širenja ideja i stavova koji su zasnovani na stereotipnim ulogama polova.

S obzirom da prof. dr Branislav Simonović nije postupio po preporuci, Poverenica, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, o tome obaveštava javnost”. http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/obave%C5%A1tenja/obave%C5%A1tenje-javnosti-autor-ud%C5%BEbenika-kriminalistike-iz-sadr%C5%BEaja-nije-uklonio-omalova%C5%BEavaju%C4%87e-sadr%C5%BEaje-koji-vre%C4%91aju-dos

via Žene sa Interneta

Uspavanka za malu Nataliju ili kako (u)rušiti četiri zida

Nasilje u porodici predstavlja specifičan vid nasilja koji se ne sme tretirati na isti način na koji se tretiraju drugi oblici nasilje. Odnos između nasilnika i žrtve zahteva uključivanje više službi, a pre svega Centra za socijalni rad, policije i tužilaštva. Skoro svakodnevno svedočimo neadekvatnom radu pomenutih službi, a evo i ličnog iskustva jedne žene koja je pokušala da prijavi slučaj nasilja u porodici – https://padaavala.wordpress.com/2015/01/16/uspavanka-za-malu-nataliju-ili-kako-urusiti-cetiri-zida/


Oko dva me zove na mobilni onaj policajac što je hteo da me uhapsi ako nikoga ne nađe u stanu.
“Gospođooo! Halo, gospođooo!”
“Da, ja sam.”
“Evo, zovem vas da vas obavestim: uviđaj je završen, pa da ne bude posle… Vidite, ja sam bio na toj-i-toj adresi i zvonio sam i vrata mi je otvorilo jedno lice. U stanu su bila tri lica. Rekao sam im da pripreme lične karte. Pitao sam onda da li je ovde bilo nekog nasilja i sva tri lica su odgovorila da nije. Drugo, da znate, žena i jedan muškarac iz stana su supružnici, tako da nije bilo nasilja,” završava izveštaj.
“Čekajte, kako to mislite?,” pitam u čudu.
“Pa lepo vam kažem gospođo, oni su supružnici, tako da nije bilo nasilja!” uporan je.
“Jel’ vi meni sada kažete ako su oni u braku da nije moguće da postoji nasilje… to mi kažete?”
“Tako je, gospođo!” ozbiljan je.
“I samo još nešto: jedno lice je u narkomaniji, tako da…”
“Tako da, šta?” pitam.
“Tako da – nije bilo nasilja! Ne može biti nasilja, ako ima narkomanije!” pobednički zaključuje.
“Da li ste razgovarali sa ženom koja je bila u stanu?” pitam.
“Gospođo, lepo sam vam sve rekao. Obavio sam razgovor sa sva tri lica. Uviđaj je završen i ja sam vam sve javio kako sam vam i rekao. Sada moram da idem!”
“Hvala što ste me obavestili.”
Teško dišem.

via Žene sa Interneta

FemWiki 2014: Rekonstrukcija — Vikimedija Srbije

FemWiki je projekat koji je zvanično započet u maju 2014. godine sa ciljem da se na Vikipediji na srpskom jeziku poveća broj žena koje je uređuju, a u isto vreme i da se kvalitativno i kvantitativno unaprede članci koji obuhvataju feminističku terminologiju, pitanja roda i biografije žena.
Priključite se i pogledajte šta je do sada postignuto i kakvi su planovi za ovu godinu! http://blog.wikimedia.rs/?p=1229

via Žene sa Interneta

Karunica Basteli: plave noći u satenu i mleko od kokosa- al kobajagi

I mene su prijatelji posećivali u bolnici. Tada, tog nekog dana broj tri, shvatila sam-ja ne moram uopšte da pričam. Da progovorim. Samo napišem status i svi znaju. Babini ne. Tu se obaveštva telefonima. I razmenjuju se iskustva. Tu nastaje revija pogrešno izgovorenih medicinskih izraza, tu nastaje razmena iskustva, nastaju prognoze, je l’ te gleda lekar i da li sestre rade svoj posao. Tu je sada nastao taj momenat kad ja shvatam- žena u krevetu do mog ceo život vodi računa o nekome, i ovo je prvi put da je neko redovno pita kako je i šta joj se dešava.kolko god puta ovapriča bila ispričana, ona je tačna-ova žena u bolnici konačno ima nekog da joj prinese i odnese. Da joj izmeri temperaturu. Može konačno, bez ikakve griže savesti da gleda TV. U našoj sobi nije bilo razumevanja za to. http://karunicabasteli.blogspot.com/2015/01/plave-noci-u-satenu-i-mleko-od-kokosa.html

via Žene sa Interneta

Naslovna strana današnjeg Blica odvojila je polovinu strane kako bi nam objavila da je skandalozno što se devojčice na Fejsbuku takmiče u golotinji.

Podsetimo se, taj isti Blic svakoga dana objavljuje Blic Cicu, fotografiju polu ili u potpunosti obnažene žene koja daje seksualizovani komentar trenutnih političkih dešavanja.

Objektifikacija žena u medijima najčešće je praćena seksualizacijom. Žene su svedene na seksualne objekte; na objekte bez sopstvenog života, želja, težnji; na objekte koji jedino služe zadovoljenju muških potreba. Svođenje žena na seksualne objekte može se videti u raznim kontekstima nevezanim za seksualnost i to predstavlja pravi problem.

Problematičnost Blic Cice se ne nalazi u golotinji, već u kontekstu. Blic nema odeljak posvećen erotici ili pornografiji. Blic je dnevna novina. Problem je takođe i usputnosti prikaza Blic Cice. Ona se jednostavno nalazi tu, pored vesti o abdikaciji pape, stranu iza vesti o radu političkih partija i pet strana ispred vesti o još jednom slučaju ubistva žene od strane (bivšeg) partnera. Njeno postojanje nije objašnjeno, niti se preispituje. Ona je jednostavno tu, kao ukras.

I sada, Blic želi da posrami i prozove mlade devojke koje su jednostavno dobro naučele lekcije koje im Blic i mediji generalno serviraju.

via Žene sa Interneta