Dogovor sa Facebookom u vezi sa rodno zasnovanim govorom mržnje

942577_332654903527579_1254311262_n

Prоšlоg utоrkа, “Žеnе, аkciја i mеdiјi” zatim prојеkаt “Svаkоdnеvni Sеksizаm” i аutоrkа аktivistkinjа Soraya Chemaly pоkrеnule su kаmpаnju dа sе Facebook pоzоvе dа prеduzmе kоnkrеtnе i еfikаsnе mеrе dа оkоnčа rоdnо zаsnоvаni gоvоr mržnjе nа svоm sајtu. Оd tаdа, učеsnici su pоslаli prеkо 60,000 tvitоvа i 5,000 mејlоvа, i nаšа kоаliciја је pоrаslа nа prеkо 100. оrgаnizаciја iz žеnskоg pоkrеtа i оrgаnizаciја zа sоciјаlnu prаvdu.

Dаnаs, mi sa zаdоvоlјstvоm оbјаvlјuјеmо dа је Fаcеbооk је оdgоvоriо оbаvеzuјući se dа ćе usаvršiti svој pristup gоvоru mržnjе. Fаcеbооk је učiniо mnogo višе u vеzi sа pоlitikоm sаdržаја nеgо vеćinа drugih kоmpаniја bаvеći sе оvоm tеmоm. U sаоpštеnju оbјаvlјеnоm dаnаs, Fаcеbооk је rеаgоvао nа nаšе prоblеmе i оbаvеzао sе dа će pоnоvо da prоcеni i аžurirа svојa pravila, smеrnicе i prаksе kојi sе оdnоsе nа gоvоr mržnjе, pоbоlјšа оbuku zа mоdеrаtоrе sаdržаја i pоvеćаvа оdgоvоrnоst zа krеаtоrе mizоginоg sаdržаја.

Fаcеbооk је tаkоđе pоzvао “Žеnе, аkciја i mеdiјi”, prојеkаt “Svаkоdnеvni sеksizаm” i člаnicе nаšе kоаliciје dа dоprinеsu tim nаpоrimа i dа budu dео tеkućеg diјаlоgа. Kао dео оvih nаpоrа, mi ćеmо bliskо sаrаđivаti sа Fаcеbооkоm nа pitаnjimа poput onog kako sе prаvilа zајеdnicе u vеzi sа gоvоrоm mržnjе prоcеnjuјu i nа оbеzbеđivаnju tоgа dа nајbоlје prаksе prеdstаvlјајu intеrеsе nаšе kоаliciје.

Dеtаlје u vеzi Fаcеbооkоvоg оdgоvоrа, prоčitајtе u tekstu “Kontraverzni, Štetni and Govor Mržnje na Facebooku”  objavljenom 28.05.2013.

Fаcеbооk је vеć biо lidеr nа intеrnеtu u rеšаvаnju gоvоrа mržnjе nа svоm sеrvisu. Мi vеruјеmо dа је tо оsnоvа zа еfikаsnu sаrаdnju projektovana dа еfikаsnо rаdi nа suprоtstаvlјаnju rоdnо zаsnоvаnоm gоvоru mržnjе. Nаš zајеdničkа nаmеrа је dа sе stvоri sigurаn prоstоr, kаkо na Internetu tаkо i u realnom životu. Мi tо vidimо kао vitаlnu i suštinsku kоmpоnеntu znаčајnоg pоslа kојi Fаcеbооk sprоvоdi rеšаvајući digitalno-maltretiranje, uznеmirаvаnjе i nаnоšеnjе rеаlnе štеtе.

“Uprаvо zаtо štо sе Fаcеbооk оbаvеzао dа imа prаvilа kоја sе bаvе оvim pitаnjimа mi smо smаtrаli dа је nеоphоdnо dа prеduzmеmо оvе rаdnjе i lоbirаmо dа tо njihovo pоsvеćеnjе u pоtpunоsti prеpоznа da postoji dinamički odnos između naših online života i naših stvarnih života u kojima postoji znatna razlika sigurnosti za žеne globalno”, оbјаšnjаvа Sоrаyа Chemaly.

“Bilе smо nеоpisivо inspirisаnе i dirnutе еnеrgiјоm kоја sе izlilа, krеаtivnоšću i pоdrškоm kаmpаnji оd strаnе zајеdnicа, kоmpаniја i pојеdinаcа širоm svеtа. То је pоtvrdа snаgе јаvnih оsеćаnjа u vеzi sа оvim pitаnjimа”, rekla je Lаurа Bates, оsnivаčicа prојеktа “Svаkоdnеvni sеksizаm

Jaclyn Friedman, izvršnа dirеktоrkа “Žеnе, аkciја i mеdiјi” (VАМ!), rеkla је: “Мi sе približаvаmо mеđunаrоdnој prеkrеtnici u vеzi sа stаvоvimа prеmа silоvаnju i nаsilјеm nаd žеnаmа. Nаdаmо sе dа оvај trud stојi kао pоtvrdа mоći zајеdničkоg dеlоvаnjа.”

Nаdаmо sе dа ćе оvај trеnutаk оznаčiti istоriјsku trаnziciјu u оdnоsu prеmа mеdiјimа i žеnskim prаvimа u kојimа је Fаcеbооk priznаt kао lidеr u pоdsticаnju sigurniјih, istinski inkluzivnih zајеdnica nа mrеži, prеdstаvlјајući prеsеdаn u industriјi na kојi drugi mоgu dа se ugledaju. Rаduјеmо sе sаrаdnji sа оvim zајеdnicаmа nа mаlim i vеlikim аkciјаmа dоk gоd nе budеmо živеli u svеtu kојi је bеzbеdаn zа svаkоgа а nе sаmо zа žеnе i dеvојkе.

Saopštenje prevedeno sa WAM sajta.

Advertisements

Pismo Savetu za štampu povodom izveštavanja o slučaju ubistva Stele Gundelj

February 20, 2013 at 12:05pm

U potpunosti prenosim tekst žalbe koji sam poslala, a žalba je dostupna javnosti njihovom sajtu, pa ako mi ne verujete pogledajte i tamo. Verujem da je važno da se pobunimo protiv ovakvih stvari koje kreiraju našu stvarnost i ma koliko vam taj otpor izgledao samo kao simbolički i iako vam se čini da “ne možete ništa da promenite” činjenica je da se zaista nikada ništa neće promeniti ukoliko svi budemo ćutali i gutali bez pogovora.

Ne smatram da je u redu demonizovati A.Š. koji je zaista ubio S.G. ali verujem da ne treba ni koristiti medije za opravdavanje jednog demonskog čina i smeštanje te situacije u kontekst koji može da je objasni i učini prihvatljivom.

943056_331786903614379_390739114_n

_______________________________________________________________________________________

Poštovani,
Obraćam vam se zbog načina na koji je slučaj o “beogradskom davitelju” propraćen na elektronskim medijima, preciznije na portalima http://www.telegraf.rs i http://www.nadlanu.com.

Prilažem linkove koji će vam izlistati sve tekstove sa portala nadlanu.com i telegraf.rs, a koji direktno krše načela novinarskog kodeksa.

http://www.nadlanu.com/pocetna/tag-strane.t-14941.383.html

http://www.telegraf.rs/?s=davitelj

Ako obratite pažnju na koji način je izveštavano o ovom slučaju, u kome je očigledno i dokazano da je A.Š. ubica S.G., pri čemu se ove medijske objave postavljaju kao “tampon zona” između pravosuđa, javnosti i UBICE (koga mediji ne oslovljavaju tako već se češće koristi “mladić”, “optuženi”, romantizirani “beogradski davitelj”) pri čemu se intenzivno radi na kreiranju atmosfere u kojoj će se pronaći opravdanje za njegov postupak i svaliti krivica na osobu koja je zaista žrtva. Poručuje se da je ona bila loša žena koja ga je prosto naterala da je ubije, i njemu je sad žao i teško jer nije on u stvari bio kriv.

Dakle, ukoliko je “Обавеза новинара је да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.” Onda nijedno merilo u ovom slučaju nije ispunjeno i smatram da vi, kao odgovorno telo, treba da reagujete po tom pitanju.

I drugo pravilo kodeksa je narušeno: “Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.” budući da su mediji bez ikakvih sankcija prenosili razna nagađanja, sklapali sliku kao slagalicu a zatim je tako nekorektno oblikovanu slali u svet i uticali na stavove javnog menja, što se vidi u sledećim tekstovima:

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Brat-ubice-Ceo-studentski-dom-je-znao-koliko-su-se-voleli.a-168512.295.html

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Domski-drugari-Aleksandra-Sundica-Zelimo-da-kazemo-sta-je-prethodilo-quotnesrecnom-cinuquot.a-168740.295.html

U sekciji “odgovornost novinara” mogu da izdvojim bilo koje načelo jer su sva narušavana, ali: “Новинар је, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.” pri čemu jasno vidimo da je serija objavljivanih tekstova upravo diskriminacija, upravo opravdanje patrijarhalnog nasilja koje se u našoj sredini posmatra kao svakodnevna stvar, što je, koliko se ja sećam (a dobro mi je pamćenje) kršenje ljudskih i građanskih prava svake građanke Srbije.

Kada se tekstovi “prevedu” i analiziraju, svedu se na sledeće: “Nisam bila dobra žena, pametna sam i lepa sam a nisam smela da budem i nisam smela da biram šta ću da radim sa svojim životom, i to što nisam htela da ga provedem sa posesivnim kompleksašem nikako nisam smela da izaberem, tako da sam radi pokajanja odlučila da stavim svoj vrat u njegove muževne, sposobne šake i da guram sve dok se ne ugušim.”

Načelo koje poručuje “Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група.” je prekršeno kreiranjem iskrivljene slike o ubijenoj devojci koja je predstavljena kao promiskuitetna osoba (imala je čak 6 veza kojima je žonglirala uz pomoć pameti i lepote koji joj ni za šta drugo ni ne služe, je l’ ?) dok je “mladić” koji ju je surovo ZADAVIO, predstavljen kao “sportista, momak na mestu” koji je zapravo samo bio zaljubljen i patio je, bio u depresiji a to sve zbog NJE.

Dalje, “Новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима.” što je direktno suprotstavljeno načinu na koji su prenete izjave njegovih prijatelja, pri čemu nigde nije objavljen komentar prijatelja S.G. budući da je ona sada mrtva i da tu više nema šta da se priča?!

Mogla bih da vam pronađem primer za kršenje svakog pravila kodeksa, ali verujem da ne bi trebalo da radim VAŠ posao, i da je ovo dovoljno da razumete u čemu je problem.

Sa istim pitanjem sam se obratila i NUNS-u u vezi sa člancima sa portala telegraf.rs, prilažem print screen, ali sam dobila nezadovoljavajući odgovor koji je samo dodatno istakao impotentnost institucije koja postoji upravo da bi sprečavala ovakvu zloupotrebu medija. Ukratko, dobila sam pejstovan unapred pripremljen “PR sataraš” za spiranje odgovornosti.

Apelujem na vas da kao nezavisno telo zaista delujete po pitanju kršenja novinarskog kodeksa koji se dešava svakodnevno na web portalima koji imaju mnogo veći uticaj na mlade generacije (pripadnike istih generacija koji se međusobno ubijaju “zbog strasti”) nego štampani mediji.

—————————————————————————————————————————–

February 22, 2013 at 3:11pm

Poštovana gospodjice Milanović,
Žao mi je što je moj odgovor izazvao toliko gneva. Bez ikakve želje da polemišem sa Vašim stavovima i još manje da se “krijem” iza formalnosti, podsećam Vas da je Savet za štampu samoregulatorno telo u kojem je članstvo dobrovljno. Formiran je upravo zato što smo shvatili da unutar naše profesije mnogo toga nije dobro i mora da se promeni. Počeli smo sa vrlo ograničenim nadležnostima da bismo uopšte privoleli izdavače najvećih medija da prihvate Savet. Mi, za razliku od, recimo, RRA, nemamo iza sebe državu, pa ni mehanizme koji bi nam omogućili da medijima naredimo kako će se ponašati ili da ih npr. novčano kaznimo za kršenje Kodeksa, što Vam je, pretpostavljam, poznato.
Za godinu dana, koliko radimo, shvatili smo da moramo da promenimo dosta toga da bismo bili efikasniji i zato smo i pokrenuli izmene Statuta koje sam Vam pomenula, koje će nam omogućiti da razmatramo i žalbe na internet portale, ali i da izričemo opomene medijima koji ne prihvataju nadležnost Saveta. Svesni smo da je sve to još daleko od dovoljnog da se nešto bitno promeni u načinu pisanja naših medija, ali pokušajte da shvatite da ovakvi Saveti u razvijenim evropskim zemljama postoje gotovo stotinu godina, a ipak nisu rešili mnoga etička pitanja.
Što se tiče pravila da podnosilac žalbe mora biti lično oštećen (ili da ima saglasnost onoga ko jeste), na njemu, koliko je meni poznato, insistiraju sva samoregulatorna tela u Evropi, a citiraću Vam deo iz OEBS-ovih smernica za samoregulaciju u medijima:

“Može biti opasno pokretati istragu ako sami akteri članka ili priloga
nisu uložili pritužbu. Ljudi imaju apsolutno pravo da ne pokreću tužbu,
iz bilo kojeg razloga. Samoregulatorna tela zato dolaze u opasnost da
pokretanjem istrage bez pristanka oštećene strane naruše njegovu/njenu
privatnost koju garantuje legislativa o ljudskim pravima.
Pored toga, često je nemoguće da bilo ko izuzev onih na koje se informacija
odnosi zna kako je nastao naizgled uvredljiv članak ili prilog; to se moglo
desiti i uz punu saradnju sa naizgled oštećenom stranom. Samoregulatorno
telo koje se bavi medijacijom ne može znati šta bi za tu konkretnu osobu
bilo odgovarajuće rešenje ako ona sama na podnese tužbu. A za one od
kojih se očekuje presuda bilo bi teško da steknu kompletnu sliku situacije
bez gledišta jednog od centralnih aktera”.
Unapred se izvinjavam što ni ovim odgovorom nećete biti zadovoljni.
S poštovanjem,
Gordana Novaković

Poštovana Gordana Novaković,

Mislim da ste pogrešili – nije Vaš odgovor izazvao bes jer svakako nemate Vi kao sekretarka Saveta za štampu moć da jednim mejlom menjate realnost, tako da kao što napisah u prethodnom mejlu, nije upućeno lično Vama, niti je u pitanju bes, kako ga Vi nazivate.

U pitanju je građansko nezadovoljstvo time što institucije ne rade posao koji bi trebalo, što se i Vi i svi ostali upravo krijete iza nefunkcionalnih zakona koji se u odnosu na rast interneta i njegovog uticaja, presporo menjaju, što nezavisnim ili državnim institucijama, služi poput antibakterijskog sapuna za pranje ruku od odgovornosti.

Nemam primedbu na na odgovor koji ste mi poslali i potpuno mi je jasno da je ta oblast zakonski loše regulisana kao i da Savet za štampu kao mlada institucija ne može da ide protiv toga, niti da pokreće tužbu koju nije podneo neko ko je direktno oštećen.

Ali, koliko vidim ne postoje ograničenja kada se radi o prisutnosti Saveta za štampu u javnosti, promovisanju vaših ciljeva i ukazivanja da postoji mogućnost da se građani ili građanke žale? Ne vidim zabranu da Savet kao nezavisno telo javno ukaže na nekorektnosti i na to da objavljeni sadržaji nisu u skladu sa zakonom o javnom informisanju?

Iako sam svesna da Savet nije u obavezi da reaguje na bilo koji način, verujem da bi trebalo da bude bez obzira na prihvatanje njegove nadležnosti od strane medija, koje tek treba da osvoji.

Zar nije uloga tela kao što je Savet za štampu upravo pokretanje dijaloga umesto slanja nezadovoljavajućih odgovora onima koji očekuju reakciju?

Unapred se zahvaljujem što mi nećete odgovoriti na ovaj mejl.

—————————————————————————————————————————-

February 22, 2013 at 12:01pm

Poštovana gospodjo Milanović,

Primili smo Vašu žalbu na tekstove objavljene na portalima “Telegraf.rs” i Nadlanu.com”. Na žalost, u nadležnosti Saveta za štampu nisu on-line mediji, tako da naša Komisija za žalbe ne može da odlučuje o tome da li je u ovim slučajevima prekršen Kodeks novinara. Inače, očekujemo da u najskorije vreme usvojimo izmene Statuta Saveta koje bi nam omogućile da izričemo javne opomene i ovakvim medijima koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu. Kao što sam već rekla, to za sada nije moguće.
Mada to u ovom slučaju nije ni važno, skrećem Vam pažnju i da iz Vaše žalbe takođe nije jasno na koji način ste Vi oštećeni objavljenim tekstovima. Prema našim pravilima, koja se neće promeniti ni donošenjem novog Statuta, podnosilac žalbe mora biti neko ko je direktno pogodjen objavljenim sadržajem. Pretpostavljam da ste u srodstvu sa ubijenom devojkom, tako da je trebalo da to navedete.
Žao mi je što ovoga puta ne mogu više da Vam pomognem. Hvala na poverenju koje ste ukazali Savetu za štampu.
S poštovanjem,
Gordana Novaković,
generalni sekretar Saveta za štampu

Poštovana,

Hvala Vam na brzom odgovoru, ali na žalost baš je onakav kakav sam očekivala. Internet je kao medij sve prisutniji u poslednjih nekoliko godina i može se reći da veliki stanovništva informacije nalazi upravo na internetu, tačnije na portalima i generatorima vesti budući da je lako, brzo i besplatno.

Ukažite mi na grešku ako je pravim, ali institucije poput Saveta za štampu ili UNS-a i NUNS-a, bi trebalo da ispunjavaju svoju svrhu tako što će zaista delovati, ispravljati, opominjati i na kraju, ukoliko je potrebno, zahtevati menjanje domena svoje nadležnosti kako bi bili što efikasniji, zar ne?

Zar to ne bi trebalo da budu institucije kojima svaki građanin i građanka mogu i treba da se obrate ukoliko primete nekorektno ponašanje, kršenje novinarskog kodeksa i nepostojanje tračka etike prilikom prenošenja vesti o određenim događajima?

Moram da naglasim da nisam u srodstvu ni sa S.G. ni sa A.Š. i da nisam imala nameru da uvredim ili prikažem u negativnom svetlu bilo koga od njih, niti da je ovaj slučaj jedini koji je problem, već sam poslala taj primer kao aktuelan i dosta propraćen od strane javnosti. Istina je da internet mediji, od kojih nadležni tako vispreno “peru ruke”, pretvaraju svirepa ubistva i nesreće u click generatore koji im dižu posetu i cene reklama na sajtovima.

Pre nego što Vam ukažem na to kako sam ja lično oštećena ovakvim tekstovima želela bih da postavim pitanje da li građanska prava i odgovornosti dolaze isključivo sa krvnim srodstvom?

Da li treba da budem u rodu sa kandidatima za predsednika kako bih imala pravo da glasam na izborima?

Verovala sam da moje pravo da se žalim, izrazim stav ili podržim nešto dolazi uz matični broj i činjenicu da mi Ustav republike Srbije sve to garantuje, tako da mi nije jasno zašto ne mogu da podnesem žalbu ukoliko nemam dokaz da to pravo imam “po babu i po stričevima”?

Nije mi namera da na bilo koji način “napadam” pravila niti Vas lično, nemojte da me shvatite tako, samo pokušavam da razumem kako se tako lako dozvoljava kršenje skoro svake tačke novinarskog kodeksa i kako je moguće da digitalni mediji kojih je toliko i svakim danom sve više, ne potpadaju pod nadležnost institucija koje su zadužene za medije?

To što se novinarski tekstovi ne nalaze u analognoj formi, to ne umanjuje njihovu snagu i značaj i broj osoba koji su ih pročitale, ali zato potpuno eliminišu nadležnost institucija što i jeste glavni problem – na internetu svako radi ono šta hoće i pod “novinarstvo” se svrstava mnogo toga što nije ni blizu novinarskoj profesiji.

Takođe, na sajtu Saveta za štampu piše sledeće:

ПРЕДМЕТ ЖАЛБЕ МОГУ БИТИ:
текстови и фотографије у дневној и периодичној штампи
текстови и фотографије на веб сајтовима новина и магазина
аудио записи на веб сајтовима новина и часописа
писма читалаца
pa Vas zato molim da mi odgovorite kako to da portali nisu u vašoj nadležnosti? Tako što nisu zvanični sajtovi štampanih medija već samo prenose tekstove sa njih? Zgodna birokratska rupica.

Zbog toga prilažem tekst sa zvanične internet prezentacije dnevnih novina “Blic”, a koji je preneo portal nadlanu.com, tako da Vam to možda otvori prostor za reakciju.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/368026/Brat-ubice-Mnogo-su-se-voleli-i-razmenjivali-po-200-poruka-ali-su-bili-ljubomorni
http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Brat-ubice-Ceo-studentski-dom-je-znao-koliko-su-se-voleli.a-168512.295.html

Takođe, dodajem i vest sa sajta dnevnih novina “24 sata” koje imaju svoje štapmano izdanje:

http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/davitelj-pred-hapsenje-hteo-da-skoci-sa-krova/76453.phtml

Na osnovu Vašeg odgovora, zaključujem da Savet za štampu ne bi uradio ništa u bilo kom slučaju.

Slučaj 1: Da sam u srodstvu sa S.G. ili A.Š. i da na taj način ostvarujem pravo (kao putovanje na more kad se ne plaća za najmlađe dete) da se žalim na nekorektno izveštavanje o slučaju, Savet ipak ne bi mogao da deluje budući da su u pitanju internet mediji.
Slučaj 2: Ako biste promenili statut i na taj način ostvarili mogućnost da kritikujete i javno opominjete medije na internetu, ne biste to uradili jer nisam u krvnom srodstvu sa S.G. i A. Š.

Verujem da Vam ovo objašnjava kako sam ja lično pogođena ovom situacijom – tako što se dozvoljava kršenje novinarske etike i kodeksa, tako što se od hronike pravi senzacionalistička kategorija koja privlači radoznale oči i uši i što se na taj način kreira prostor u kome se povrh iščuđavanja i zaprešašćenja javnosti, stvara medijska tampon zona koja nudi “valjane razloge” i opravdanja za takav čin, što dalje kreira “trend” sličnih događaja kakve ste, sigurna sam, i sami ispratili u poslednjih nekoliko meseci.

Pogođena sam neobjektivnim izveštavanjem medija o ovom slučaju, jer kao što sam već navela, slučaj je propraćen jednostrano uz previše iznetih ličnih detalja iz života S.G. i A.Š. koji ni na koji način ne doprinose stepenu informisanosti koji treba da se ponudi čitalaštvu, već samo kreiraju pompu i donose zadovoljstvo web urednicima kada pogledaju statistike sajta.

Da li verujete da je korektno objaviti čitavu GALERIJU fotografija A.Š. optuženog za ubistvo uz naslov “Pogledajte, ovo je beogradski davitelj” ili pisati kako je S.G. “imala šest momaka i bila promiskuitetna”?
Da li je to zaista neophodna količina informacija? Da li je potrebno da javnost bude upoznata sa svakim detaljem ubistva pri čemu se na razne načine podriva dostojanstvo svih koji su učestvovali u događaju?

Nije.

Ja sam lično oštećena tako što Savet i ostale institucije kojima je posao da prate i sankcionišu ovakve medijske prestupe ne radi ništa po tom pitanju, što čekate izmene, dopune i revizije koje nikako da stignu, a i kad stignu ispostave se neupotrebljivim, što boravimo u medijskom okruženju koje je nekorektno, izdeformisano i koje stavove javnog mnenja oblikuje bez trunčice etike poručujući da na kraju krajeva i nije tako strašno ubiti ako neko/neka zasluži.

I meni je zaista žao što zbog pravila nemate mogućnost da delujete kad treba i što nemate moje poverenje.

S’ poštovanjem,
(gospođica) Ana Milanović

p.s.

Ne nameravam da ovo “teram” kao slučaj rodne diskriminacije (iako u mnogome to jeste) budući da su u ovom konkretnom primeru prekršena prava obe strane. Istina je da je ovaj slučaj doprineo uvećavanju i onako velikog problema rodne neravnopravnosti, ali kao što rekoh ne želim da koristim tuđu nesreću radi potvrđivanja svojih stavova jer verujem da bi to bilo jednako nekorektno kao i tekstovi sa portala.

Ne želim da zajedno sa medijima kreiram hajp o ovom slučaju, tako da će ovo biti poslednja objava vezana za slučaj S.G. i A.Š. Takođe, ovo nije pristrasna niti maliciozna hajka na portale, već je bar kako ja verujem, sasvim normalna kritička reakcija usmerena na problem.

Ovom prilikom dodajem još neke linkove za sporne tekstove koji nisu samo sa portala telegraf.rs i nadlanu.com kao dokaz da su svi jednako odvratni i pre nego što biste možda želeli da me isprozivate jer sam nekog propustila, predlažem da ako imate problem što neki sajtovi nisu na ovoj listi, SAMI prevrnete internet i pronađete ih.

Evo, dragi telegrafe.rs i nadlanu.com – niste sami!

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/293137/Beogradski-davitelj-bi-mogao-da-ostane-nepokretan

http://www.smedia.rs/vesti/vest/108077/

http://www.smedia.rs/vesti/vest/107923/

http://www.alo.rs/vesti/hronika/mrtvu-sam-je-cesljao/11369

http://www.alo.rs/vesti/hronika/udavio-devojku-pa-javio-majci-i-bratu-da-ih-voli/11204

http://www.alo.rs/vesti/hronika/davitelj-pokusao-sam-da-ozivim-stelu/11259

http://www.pravda.rs/2013/02/13/zlocin-u-medakovicu-mladic-zadavio-devojku-zbog-patoloske-ljubomore/

600527_331788076947595_1530040743_n

Ana Milanović

Originalne prepiske se nalaze ovde:

1. Pismo Savetu za štampu povodom izveštavanja o slučaju ubistva Stele Gundelj

2. Savet za štampu: “Gospođice Milanović, žao nam je što ste besni, ali jebite se”

3. Odgovor Saveta za štampu: “Moramo da ti izvadimo krv pre nego što uradimo bilo šta”

 

Otvoreno pismo Facebooku

Ovo pismo prevedeno je sa sajta “Woman action media“. “Žene sa Interneta” se pridružuju globalnoj inicijativi za promenu Facebook politike prema prikazivanju rodno zasnovanog nasilja na Facebooku.

21. maj 2013.

Otvoreno pismo Facebooku
Mi, dole potpisane, ovim putem zahtevamo brzu, sveobuhvatnu i efikasnu akciju za rešavanje načina na koji su silovanje i porodično nasilje predstavljeni na Facebooku. Konkretno, pozivamo Facebook da preduzme tri akcije:
Prepoznajte govor koji trivijalizuje ili veliča nasilje nad ženama i devojkama kao govor mržnje i obavežite se da nećete tolerisati ovaj sadržaj.
Sprovedite efikasnu obuku moderatora kako bi mogli da prepoznaju i uklone rodno zasnovan govor mržnje.
Sprovedite efikasnu obuku moderatora kako bi shvatili da zlostavljanje na Internetu ne utiče na žene i muškarce na isti način, delom zbog pandemije nasilja nad ženama u stvarnom svetu.
U tu svrhu, pozivamo korisnike Facebooka da kontaktiraju oglašivače čiji se oglasi na Facebook-u pojavljuju pored sadržaja koji poziva na nasilje prema ženama, da zamole ove kompanije da se povuku od oglašavanja na Facebook-u, sve dok ne preduzmete gore navedene mere da se zabrani rodno zasnovani govor mržnje na vašem sajtu. (Mi ćemo podizati svest i kontaktirati oglašivače na Tviteru koristeći haštag #FBrape.)

947083_329266307199772_1076182524_n

Konkretno, to se odnosi na grupe, stranice i slike koji izričito tolerišu ili podstiču silovanje ili nasilje u porodici, ili ukazuju da je to nešto čemu treba da se smejemo ili čime treba da se hvalimo. Na Facebooku se trenutno nalaze ovakve problematične stranice: “Šutni kurve u letu u matericu”, “Šutni svoju devojku u picu jer neće da ti napravi sendvič”, “Nasilno silovanje tvoje prijateljice samo radi zabave”, “Silovanje svoje devojke” i mnoge, mnoge druge. Slike koje se pojavljuju na Facebooku uključuju fotografije pretučenih žena, žena u modricama, vezanih, drogiranih, i žena koje krvare, sa naslovima kao što su “Ova kučka nije znala kada treba da umukne” i “Sledeći put nemoj da zatrudniš.”

575547_329273040532432_1237826128_n

Оvе strаnicе i fоtоgrаfiје su оdоbrеnе оd strаnе vаših mоdеrаtоrа, dоk rеdоvnо uklаnjаnjаtе sаdržаје kао štо su fоtоgrаfiје žena dok doje, žеna koje su imale mаstеktоmiјu i umеtničkе prеdstаvе žеnskоg tеlа. Pоrеd tоgа, žеnski pоlitički gоvоr kојi uklјučuје kоrišćеnjе ženskih tеlа nа nе-sеksuаlni nаčin rаdi prоtеstа, rеdоvnо se zabranjuje kао pоrnоgrаfski, dоk je pоrnоgrаfski sаdržај – zаbrаnjеn vаšim smеrnicаmа – ostavljen. Čini sе dа Fаcеbооk smаtrа dа је nаsilје nаd žеnаmа mаnjе uvrеdlјivо оd nеnаsilnih snimаkа žеnskih tеlа, а dа је јеdinо prihvаtlјivо prеdstаvlјаnjе žеnskе gоlоtinjе оnо u kојеm sе žеnе pојаvlјuјu kао sеksuаlni оbјеkti ili žrtvе zlоstаvlјаnjа. Vаšа uоbičајеnа prаksа dоzvоlјаvаnjа оvаkvоg sаdržаја dоdаvаnjеm оznаkе zа оdricаnje оdgоvоrnоsti [humоr] za izrеčеni sаdržај, bukvаlnо trеtirа nаsilје usmereno ka žеnama kао šаlu.
Poslednja globalna procena kampanje Ujedinjenih nacija “Reci NE nasilju” navodi da je procenat žena i devojaka koje su iskusile nasilje u svojim životima porastao do nepodnošljivih 70%. U svetu u kojem će mnoge devojke i žene tokom svog života biti silovane ili pretučene, time što omogućavate deljenje ovih sadržaja o silovanju i premlaćivanju žena, time što omogućavate likovanje i sprdanje s tim, doprinosite normalizaciji porodičnog i seksualnog nasilja, i doprinosite stvaranju atmosfere u kojoj postoji veća verovatnoća da će počinioci verovati da će proći nekažnjeno, a žrtvama se saopštava da neće biti ozbiljno shvaćene ukoliko nasilje prijave.
Prema britanskoj Home Office anketi, jedna od pet osoba smatra da je prihvatljivo u nekim okolnostima ošamariti svoju ženu ili devojku, samo zato što je odevena u seksi ili otkrivajuću odeću u javnosti. Pored toga, 36% misli da ženu treba smatrati u potpunosti ili delimično odgovornom ako je silovana u pijanom stanju. Takvi stavovi se delom oblikuju i od strane enormno uticajnih društvenih platforma kao što je Facebook, i doprinose okrivljivanju žrtve i normalizaciji nasilja nad žena.
Iako vi, u svojoj usko definisanoj odbrani slobode govora, tvrdite da ne dovodite u pitanje norme niti da cenzurišete govor, Facebook je ipak ustanovio procedure, uslove korišćenja i smernice koje tumači i sprovodi. Facebook zabranjuje govor mržnje i vaši moderatori se svakog dana bave sadržajem koji je nasilno rasistički, homofobičan, islamofobičan i antisemitski. Vaše odbijanje da se na sličan način pozabavite rodno zasnovanim govorom mržnje marginalizuje devojke i žene, marginalizuje ženska iskustva i probleme, a doprinosi nasilju nad ženama. Facebook je ogromna društvena mreža sa više od milijardu korisnika širom sveta, što vaš sajt čini izuzetno uticajnim u oblikovanju društvenih i kulturnih normi i ponašanja.
Odgovor Facebooka na hiljade žalbi i poziva da se pozabavi ovim pitanjima do sada nije bio adekvatan. Facebook nije izdao saopštenje za javnost u vezi sa ovim problemom, nije odgovorio zainteresovanim korisnicima, niti je primenio politike koje će poboljšati situaciju. Takođe ste postupali nedosledno u odnosu na vaše politike o zabrani fotografija, u mnogim slučajevima odbijajući da uklonite fotografije uvredljive za žrtve silovanja i nasilja u porodici kada su one prijavljene od strane članova javnosti, već ste ih brisali tek nakon što ih novinari pomenu u člancima, što šalje jaku poruku da ste više zabrinuti za zaštitu sopstvenog ugleda nego za vršenje sistemske promene i zauzimanje jasnog i javnog stava protiv opasnog tolerisanja silovanja i nasilja u porodici.
U svetu u kome su na stotine hiljada žena svakodnevno trpe nasilje i gde je partnersko nasilje i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti za žene širom sveta, nije moguće sedeti sa strane. Pozivamo Facebook da donese jedinu odgovornu odluku i preduzme brzu, jasnu akciju po ovom pitanju, i da svoju politiku o silovanju i porodičnom nasilju dovede u sklad sa sopstvenim ciljevima i smernicama moderisanja.
S poštovanjem,

Laura Bates, The Everyday Sexism Project
Soraya Chemaly, Writer and Activist
Jaclyn Friedman, Women, Action & the Media (WAM!)
AisFor
Angel Band Project
Adios Barbie
Advocates for Youth
Anne Munch Consulting, Inc.
AmazingWomenRock.com
Arts Against Abuse
Association for Progressive Communications Women’s Rights Programme
Australian Women Against Violence Alliance (AWAVA)
Black Feminists
The Body is Not An Apology
Breakthrough
Caleb’s Hope
Canadian Network of Women’s Shelters & Transition Houses
Canadian Women’s Foundation
Care2.com
Catharsis Productions
Centre For Child Honouring
Chicago Alliance Against Sexual Exploitation
Collective Action for Safe Spaces
Collective Administrators of Rapebook
Collective Shout
Cornershop Creative
CounterQuo
Dansk Kvindesamfund
Dear Facebook
Destroy the Joint
End Violence Against Women Coalition
Equality Now
The EQUALS Coalition
Every Girl Matters
FAAN Mail
The Fawcett Society
Fem 2.0
Femina Invicta
Feminist Peace Network
Feminist and Women’s Studies Association
The Feminist Wire
FORCE: Upsetting Rape Culture
A Girl’s Guide to Taking Over the World
Girls’ Globe
Guerilla Feminism
Hardy Girls, Healthy Women
Hollaback!
Illinois Coalition Against Sexual Assault
International Council of Jewish Women
Jackson Katz, PhD., Co-Founder and Director, Mentors in Violence Prevention
Je Suis Féministe
Lauren Wolfe, Director of WMC’s Women Under Siege
Leave No Girl Behind International
The Line Campaign
Make Me a Sammich
Making Herstory
Media Equity Collaborative
MissRepresentation.org
Ms. Magazine
National Council of Women’s Organizations
New Moon Girls
No Hate Speech Movement
No More Page 3
O Clítoris da Razão
Object
Our Bodies, Ourselves
Oregon Foundation for Reproductive Health
The Pixel Project
Powered By Girl
Radical Daughters: Young Women for Liberation
Rape Victim Advocates
The Red Hood Project
RH Reality Check
Role/Reboot
Sanctuary for Families
SEASN (Solidarity, Equity & Activist Support Network)
Secular Woman
Sheryl Sandberg “Lean In” and Remove Misogyny from Facebook
The Sin City Siren
Social Media Week
SPARK Movement
Stop Street Harassment
Take Back the Tech!
Tech LadyMafia
Time To Tell
Unite Women NY
UniteWomen.org
The Uprising of Women in the Arab World
Vagenda Magazine
Vancouver Rape Relief & Women’s Shelter
V-Day
The Voices and Faces Project
White Ribbon Campaign
Women In Media & News (WIMN)
Women Inspire Network
Women on the Edge Foundation
Women Online/The Mission List
Women’s Aid Federation Northern Ireland
The Women’s Media Center
Women’s Networking Hub
The Women’s Room
Women’s Views on News
World Wide Women
YWCA Canada
YWCA Moncton
YWCA Toronto
Žene sa Interneta