Zar je to nama naša borba dala? — Sa stavom — Libela

Feministički pokret nije nikakva specifična kompleksnost s bezbroj lica kako to neupućeno, s nerazumijevanjem i režimski raspoloženo nabacuju zagovornice/i anything goes filozofije ili neoliberalnog feminizma. Izvorni korijeni feminističke teorije i prakse su isključivo kolektivni i klasni – tu po prvi puta susrećemo žensko-radnički revolucionarni subjekt kojemu je u cilju rušenje kapitalističkog načina proizvodnje i rastakanje reprodukcije patrijarhalnih društvenih odnosa, ne samo u korist žena nego cjelokupnog opresiranog radništva. Clara Zetkin, Alexandra Kollontai ili Emma Goldman su imale upravo ove ciljeve na umu kada su javno govorile i pisale o feminizmu. Tu nije bilo riječi o sentimentalnosti individualizma (anything goes) koja reakcionarno iz ‘osobne’ pozicije pristupa društveno-političkoj stvarnosti, naprotiv to je bilo fundamentalno mjesto feminističke antikapitalističke kritike. Čak će i tzv. drugovalna varijanta feminizma – koja je bitno preoznačila feminizam dominantno identitarnom linijom – svojom krilaticom ‘osobno je političko’ inzistirati da se pozicija ‘osobnosti’ primarno dovodi u politički kontekst, ne isključivo na razini osobnog fenomena.

Liberalistička doktrina koja je afirmirala individualizam kroz notornu frazu ‘činim slobodna/an ono što želim’ najotrovnija je i najregresivnija pozicija, historijski nastala kao rezultat zagovaranja individualnih prava samo klasno-povlaštenih; sprva radnici nisu imali politička prava, žene još puno puno godina poslije, a očevi ‘prava na slobodu izbora’ i individualizama poput Johna Lockea su podržavali robovlasništvo. Dakle, svaki puta kada se proizvodi pseudoargumentacija na razini ‘to je moj osobni izbor i imam pravo na njega’, zapravo se reproducira liberalizam koji je inherentno i duboko patrijarhalan i kapitalistički. To je u zadnja dva intervjua onako u skoku proizvela Ida Prester.

via Žene sa Interneta

Advertisements

ROD I BROJ – Before After

Pronašla sam na sajtu jednog lokalnog portala poziv na glasanje za najboljeg mladog umetnika gde je žiri sastavljen od članova redakcije. Odlazim da vidim nominivane umetnike i na listi od deset umetnika nailazim na jednu Maju. Jedna druga Maja je na listi najboljih književnika istog portala. To mi bode oči i problematično je na nekoliko nivoa.

+++

Ja sam gradjanka, studentkinja, fotografkinja, umetnica. Srpske verzije zvuče rogobatno, ali u sebi sadrže predivnu tananost zbog koje kad god mogu insistiram na upotrebi ove jezičke začkoljice. Ona lako zazvuči kao formalnost, ali je trenutno posmatrana kroz društveni kontekst mnogo više od toga. Iako mi je uglavnom nevažno kako sebe nazivam, shvatam težinu ovih reči svaki put kada ih izgovorim. Svesna da param uši sagovornika, a čak i sagovornica, mnogo je važnije što znam da se na taj način formira svest o postojanju ove još uvek nezanemarljive razlike. Dokle god se razlika bude zanemarivala biće očigledna i smetaće. Da bi se razlika iznivelisala mora se prvo uočiti i mora joj se prići sa adekvatnom pažnjom dok se ne ustoliči kao prirodna i društvena, ali uvažena a ne ignorisana. Tu mogućnost da se kroz jezik ispoljim kao žensko shvatam kao zgodan instrument za izmenu pristupa jednoj temi u širem društveno-političkom kontekstu; kao alat u osvešćivanju nečeg veoma očiglednog, ali istorijski zanemarenog. Zato sam zahvalna na toj mogućnosti koju mi naš jezik pruža da ostanem stroga i precizna dok se ne prihvati da razlike postoje kako bi se eventualno jedanput ispostavile kao nevažne, ili makar nevažne kao kriterijum za filtriranje i isticanje kvaliteta, jer za sada to izvesno nije slučaj.

Da jeste, da je slučaj da su te razlike zaista nevažne, na listi 10 najboljih umetnika mali bi problem bio ignorisanje roda kroz jezičke konstrukcije i dve Maje bi uz razne druge Maje manje delovale kao greška i nemar odgovornih. Ovako, mnogo većim i osnovnim problemom te liste smatram odsustvo ženskih imena, i to samo zato što sasvim pouzadano znam da postoji daleko više od jedne umetnice koja bi se mogla kvalifikovati za listu najboljih u bilo kojoj rodnoj konkurenciji u bilo kojoj kategoriji ili disciplini, i što toga treba da budu svesni i mučkarci i žene, stručni članovi svih ovozemaljskih žirija.

via Žene sa Interneta

Revolucija bez žena

“Nedavna pobjeda Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj pokrenula je val oduševljenja “prezrenih na svijetu”, osobito onih sa Starog kontinenta iz čije se kolijevke, nakon prebrojavanja glasačkih listića, čuo drugačiji glas. Međutim, pored toga što su isti događaj uredno propratili i repovi teorija zavjere uglavnom “potvrđeni” pretoplom američkom reakcijom na Ciprasovu izbornu pobjedu, jedna notorna stvar je prošla skoro neprimjećena.
Prvi potez izbornih pobjednika, takozvanih radikalnih ljevičara, u koje su u utrnulom iščekivanju bili uprti milioni očiju, označio je dežurnu kolateralnu štetu (lijeve) real-politike – drugarice. Naime, promptno formirana “vlada socijalnog spasa” nema niti jednu ministarku. Čak ni u “mekim” ministarstvima kulture, socijale ili obrazovanja, gdje ih čak i najokoreliji konzervativci pripuste s vremena na vrijeme. Stvar se nastojala naknadno rutinski izbalansirati. Naravno, kako dolikuje, na nižem nivou – “na klupi” se našlo čak 7 zamjenica (od 40 članova kabineta), ali lice grčke vlade ostalo je nedvosmisleno muško.” http://www.vijesti.me/forum/revolucija-bez-zena-817448

via Žene sa Interneta

Oslobođena jer je

,,TREĆI osnovni sud u Beogradu je Živanu Stanković (27), čije je troje dece, starosti pet, sedam i devet godina, izgorelo jesenas u požaru u baraci u Novom Beogradu proglasio krivom, ali ju je istovremeno oslobodio od kazne. Sud smatra da je Živani “dovoljna kazna to što je u samo jednoj noći izgubila troje dece i što drugih dvoje nije videla više od četiri meseca”. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:532227-Oslobodjena-jer-je-patila-dovoljno

– Noću im je obezbeđivala kakvu-takvu svetlost, makar to bila i sveća, da ih ne bi izgrizli pacovi – rekli su Živanini rođaci”.

via Žene sa Interneta

14100 rezultata za 0.81 sekundu

U izjavi povodom premijere predstave „Kainov ožiljak“ koja se bavi diplomatskom aktivnošću Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj, reditelj predstave Jug Radivojević, komentarišući svet tada i svet sada, kaže:

„Kad govorimo o sličnostima dva vremena, interesantno je da je pred Drugi svetski rat Berlin prednjačio u promociji i podršci LGBT populacije. Jer je, na neki način, ondašnja nacistička Nemačka, o kojoj govori i ’Kainov ožiljak’, propagirala tu vrstu slobode i opredeljenja. Mi danas, takođe, živimo u vreme u kojem nije dovoljno da prema LGBT budete ravnodušni, već morate biti apsolutno ’za’! Jer, ako niste apsolutno ’za’, to znači da ste apsolutno ’protiv’. Dakle, od nas se danas očekuje da budemo isključivi i po tom pitanju. Ni na ličnom, ni na društvenom, ni na političkom planu – nije nam dozvoljeno da budemo neutralni, pa ni da na sva pitanja ne moramo uvek imati odgovor.“

Za manje od jedne sekunde provedene na guglu, naišla sam na sledeće podatke:

„Odmah po dolasku Hitlera na vlast, 1933. godine, zabranjene su LGBT organizacije, spaljene su knjige koje su se bavile pitanjima LGBT egzistencije i homoseksualnosti i pobijeni su homoseksualci u samoj Nacističkoj partiji (NSDAP). Gestapo je, između ostalog, bio zadužen i za sastavljanje tzv. Rosa Listen, spiskova gejeva. U toku Trećeg rajha uhapšeno je oko 100.000 gejeva, a polovina njih je poslata u zatvore.“
Izvor: Wikipedia
http://pescanik.net/14100-rezultata-za-0-81-sekundu/

via Žene sa Interneta