OSVAJANJE SLOBODE

Zabrinuta feministkinja o protestu u petak!

I na kraju nije bitno ko jeste, a ko nije dobio taj sms sa pozivom na okupljanje. Ja sam, eto igrom slučaja, dobila nekoliko, iz potpuno različitih i nepovezanih izvora. Od kad sam ga dobila do 15 min pred izlazak iz kuće nisam znala šta ću uraditi. Should I stay or should I go?!

Bila sam na vezi sa brojnim prijateljima i prijateljicama. Bilo me je strah, jeste. Želudac mi se stegao. ’90-tih sam išla na proteste bez razmišljanja, bez strahe … mladost – ludost. Tada nisam ni shvatala kolika je moguća opasnost. Nisam mogla dobro da procenim bezbednosnu situaciju 😉 .

Sad sam to mogla. Što sam i učinila:

Prvo: mogu da me uhapse, ni po jada prekršajna prijava, ništa strašno. Been there, done that ’90s. OK.

Drugo: mogu da me pretuku fašisti, to mi se još nije desilo. Zatim kao posledica prebijanja bih mogla da završim u urgentnom, a u slučaju težih posledici bih morala da otvorim bolovanje. Ako bi se desila ova druga varijanta onda bi se moje ime, možda, uz imena drugih povređenih našlo u medijima. A to za sobom povlači i činjenicu da bi moje “drage” kolege i koleginice saznali da sam možda lezbejka ili bi, ili samo neko ko podržava LGBT pokret. Što bi u roku od nekoliko meseci dovelo i do mog otkaza, s obzirom da radim u izrazito homofobičnom okruženju.

Želudac je zaigrao mali tango. Pa makarenu, pa sve što moje telo ne može da izvede. Mozak je sproveo bezbednosnu preocenu.

Ko jebe bezbednosnu procenu – IDEMO!

I šta bi? Ništa malo sam se prošetela sa prijateljicama, prijateljima, poznanicima/cama, istomišljenicama/cima … popušlia pola pakle cigareta. Bila srećna. Došla kući, bila srećna.

Ustala u subotu, otišla na pijacu i bila srećna.

Osvojili smo ulice grada u petak, na kratko.

To možemo uraditi kad god ponovo poželimo!

via Žene sa Interneta

Advertisements

Čitav dan smo mislile šta da vam napišemo u vezi sa ovim tekstom koji je mnoge toliko uznemirio da je čak i Istok Pavlović morao da URGIRA da se njime pozabavimo…

Mislimo na tekst Владиславa Ђорђевићa “САВЕТИ ЗА ДЕВОЈКЕ: KAКО СЕ СРЕЋНО УДАТИ” (25.09. 2013 Српски културни клуб).

Jedna od nas je imala ideju da ovaj tekst treba “e-novinizovati”, ali nam je to dosadilo ovih dana, a i plašimo se da ćemo izgubiti na svojoj “ženstvenosti”.

Konačno, niotkuda, pojavilo se jedno zanimljivo rešenje i odgovor na ovaj tekst kojim možete konačno skinuti tlaku ovog imperativa udaje i baljezgarije koje se usputno pominju…

Drage Žene sa Interneta, recite nam vi za šta vam je to zaista potreban muškarac? Zavera, zavera, tvrdimo!

Hvala svima na pažnji i zabrinutosti.

ps. Oni kojima u ovo teško vreme Predprajdovsko nije dovoljno naše pomalo nonšarlantno objašnjenje problematike neka posete blog Izvan Kuhinje – tamo se može pročitati puno toga o Владиславу Ђорђевићу http://izvankuhinje.blogspot.com/2013/07/neobrazovana-i-trudna-idealna-zena.html

Takođe, posetite i naše notes ovde, imamo jedan tekst o njegovim svinjarijama već: https://www.facebook.com/notes/žene-sa-interneta/saga-o-nesrećnom-vladislavu-đorđeviću-poglavlje-seksualno-uznemiravanje-u-kome-s/310325129093890

via Žene sa Interneta

Vujica Rešin Tucić – Igrac u svim pravcima

Doba umrežavanja? Hej Žene s Interneta!
Nije ovo doba nešto posebno… samo je brže nego nekad. 😉

O tome svedoči i nasleđe “tradicije avangarde” i Vujica Rešin Tucić u emisiji “Igrač u svim pravcima” (Nenad Milošević, 2009.god.)

Izdvajamo:

“Ja se inače osećam kao čovek poreklom od ljudi. Ljudi su moji daleki preci. Ako tražim neku svoju tradiciju, neku prošlost…nas su optuživali da smo protiv tradicije. Nismo mi bili protiv tradicije, nego smo mi stvarali svoju tradiciju. Za mene je velika moja tradicija Njegoš, Laza Kostić, Oskar Davičo. To je moja vertikala.
U tome je i bila velika greška svih onih koji su mislili da smo mi opasni, što oni nisu mogli da shvate da može da postoje više tradicija.
Bilo je ono vreme, negde tamo 70.-te godine, kad smo živeli u sobi 3. sa 4. metra, u 12. kvadrata, i kad uveče zaspi moja supruga i ćerka, nije se moglo kucati na pisaćoj mašini, pošto smo svi u istoj prostoriji.
A ja sam tako hteo da nešto svetu saopštim! Pa sam se dosetio i napravio “Struganje mašte” tako sam ja to nazvao. Napravio sam izvesne vizuelne radove, koji su se mogli u tišini raditi, a veoma glasno su govorili o suštini u kojem smo tada živeli. A suština tog sveta u kom smo živeli, jeste POLITIKA, NASILJE, SEKS.

Ja sam nekako u to vreme otkrio knjigu veština ratovanja kineskog (generala, strategiste i filozofa) Sun Tzua i u njoj piše: “Taktika je slična vodi, voda ide tamo gde može.” Ljudska psiha je kao voda. Kao što voda reaguje i na najmanji dašak vetra, tako ljudska psiha reaguje na sve ono što čovek doživljava.
A istovremeno on (Sun Tzu) je rekao: “PROTIV ONIH KOJI SU BLIZU UDRUŽI SE SA ONIMA KOJI SU DALEKO.”

I mi smo se, ono što bi se danas modernim jezikom rekli – UMREŽILI.”

Pogledajte video do kraja

UMREŽITE SE sa onima koji su daleko! \u003C3

via Žene sa Interneta

e-novine.com

U E-novinama se navrzli na nas i ne mogu da se smire dok ne ispune svaki retorički kliše protiv feminizma ikad igde sročen – kosmopolitski protiv feminističkog provincijalizma. U tome se naletu megalomanije osuđuje naša mizandrija, kao da su Luković i Bjelić predstavnici muškog roda, a pride nam se zamera i nekakva “deoba” time prouzrokovana, koja valjda nema veze s njihovim seksističkim iživljavanjima, nego su, ko po običaju, za nju krive žene koje na seksizam ukazuju. Evo mi mizandrijski, palanački i raskolnički, javno priznajemo da ne volimo Lukovića i Bjelića. Tja.
I još, mala tajna –“mizandrija” nije palanački srpski izum. Pa svaka šuša bi se setila da se pozove makar na Valeri Solanas \u003C3 kad krene u ove dijatribe. Traljavo.
http://www.e-novine.com/comments/fotogalerija/fotogalerija-entertainment/91279-ene-Interneta-plus-mukarci.html

via Žene sa Interneta

Hegemonija nepravde | Peščanik

Govoreći o odsustvu solidarnosti Biljana Srbljanović je posebno ukazala na normalizaciju svakodnevnog progona žena u javnom diskursu. Društvo tone u razobručeno nasilje nad ženama, ubistva i prebijanja žena postala su gotovo svakodnevna pojava koji se potom u medijima pravdaju statusom ili ponašanjem žrtava. Društvo je struktuirano da proizvodi „sponzoruše”, starlete, dobrovoljne seksualne radnice – to je jedna od osnovnih funkcija žena u patrijarhatu, a istovremeno i opravdanje za nasilje i progon kojem su svakodnevno izložene, ukazala je Biljana Srbljanović izdvajajući nekoliko novijih primera poput tabloidnog iživljavanja nad crnogorskom aktivistkinjom i grupom Žene sa interneta koje su stale u njenu zaštitu, besomučnog progona poslanice u parlamentu koja je bivša članica grupe starleta Models, kao i ponižavanja Jovanke Broz u kojem je, osim tabloida, glavni egzekutor bio doktor i direktor bolnice u kojoj se leči.

via Žene sa Interneta

Jasmina Tešanović u tekstu “Last Tango by Bertolucci” ( https://jasminatesanovic.wordpress.com/2013/09/24/last-tango-by-bertolucci/) priča priču o filmu “Podslednji Tango” Bernarda Bertolučija i tome kako je nasilje prema ženama toliko normalizovano da se čak niko ni ne uzbuđuje oko toga čak i kad imamo izjavu Bertolučija samog:

”This idea came to me and Brando while we were having breakfast… at a certain point he started spreading butter on his baguette, we immediately exchanged the glances of accomplices… We decided not to say anything to Maria, in order to have her reaction more real, not that of an actress but of a young woman… She cries, screams, she feels hurt. And in some way she was hurt, because I never told her that the scene of sodomy would happen, but that pain was useful for the movie. I don’t think she would have reacted in this way if she knew. These are serious things, but this is also a way to make movies: provocations are sometimes more important than explanations. And in this way you also achieve a sort of atmosphere, which I would not be able to make otherwise. Maria was twenty. All her life she was bearing a grudge towards me, because she felt used. Unfortunately it happens when you are in the middle of an adventure you don’t understand. She had no means to filter what was happening to her. Maybe I was guilty, but nobody can take me to the court for this.”

Jasmina o zlopotrebi integriteta koje žene zaslužuju nad sobom i svojim telom komentariše:

“No doubt the great maestro was aiming for some spontaneous affect. Is this cruel behavior supposed to benefit art somehow? It’s someone else’s adventure at the cost of a woman’s integrity.
And what if these women were men instead? Raped for the sake of a good shot!And what if the scene turned to be lousy, or the movie a still born ? Or if these woman were wives, sisters and daughters of the genius…”

Dok sam to čitala osetila sam da nešto nije baš u redu sa ovom poslednjom rečenicom. “Šta da su to bile supruge, sestre ili ćerke ovih genija?”

Odgovor na to je I NJIMA BI SE TO DESILO!

Jer, ako zastupamo stanovište da se ono što se desilo Mariji Šnajder – danas može kvalifikovati kao silovanje – kako to onda da ženama poput nje oduzimamo taj isti integritet, pokušavajući da idemo na ruku muškarcima poput Bertolučija – koji će preko toga rado preći jer smatraju da ima to pravo da naruše nečiji integritet zarad umetnosti. Verujem da bi taj čovek to uradio i nekoj ženi s kojom ima neke bliže relacije, koja nije samo glumica u njegovom filmu. Zašto nazivati onda ove žene nečijim suprugama, majkama, sestrama i ćerkama?

Upozoriću na nekoliko stvari u vezi sa ovakvim argumentovanjem protiv nasilja nad ženama.

Kako da definišemo ženu a da to ne bude RELACIONO? Ilustracija sa ove fotografije je sa http://thatu.tumblr.com/post/58075318808/noshoes-noworries

Potom činjenica da se najviše silovanja dešava u ženama poznatoj sredini gde su one i te kako nečije majke, ćerke, supruge, sestre.

“Strah od silovanja sastavni je deo svakodnevnice žena u većini zemalja ovog sveta. One ograničavaju svoje polje delovanja i kretanja i traže zaštitu muškaraca. Ipak, pretpostavka koja izaziva strah kod većine žena, dakle, biti silovana u mračnoj uličici od strane nepoznate osobe, u praksi je relativno redak slučaj. Mnogo češće silovanja i seksualna zadovoljenja nad ženama dešavaju se u poznatoj socijalnoj okolini.”

(o tome post ovde: https://www.facebook.com/ZeneSaInterneta/posts/158679237612746 )

I ovo nam je jako bitno, jer smo svesne da same nismo imune na patrijarhat:

“Patrijarhalno ozračje je, otprilike, kao radijacija: nit je vidiš, niti čuješ, nit miriše, a ovamo razara.”

( o tome post ovde: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=343711379088598

Ne upotrebljavajmo ovakav relacioni argument protiv nasilja nad ženama. On nas samo vraća u poziciju žena na koje svi ostali polažu svoje pravo osim nas samih.

via Žene sa Interneta