L’ecriture masculine

Nije novost da zahvaljujući tehnologiji u ovom trenutku čak i plemena na Novoj Gvineji mogu, ako hoće, raspravljati o tome je li Renee Zellweger izgledala bolje prije ili nakon operacije. Ono što uvijek iznova začuđuje jest da su čak i plemena na Novoj Gvineji spremna raspravljati o tome. Zašto? Zato što taj interes proizvode prije svega muškarci, a interes proizlazi iz tajne i slatke sklonosti prema osobitom vandalizmu usmjerenom na žene.

U mnogim mjestima bivše Jugoslavije viđala sam plakate koji bi najavljivali koncert kakve lokalne pjevačice. Lice pjevačice na plakatu bilo je redovito nagrđeno brkovima, osmijeh zacrnjenim zubima, a brada dlakama. Ispred nosa zgođušne pjevačice promicao bi leteći penis. Taj leteći penis trebao je izražavati najdublje erotske fantazije ljepotice s plakata. A zapravo je – zajedno s brkovima, zacrnjenim zubima i dlakama na bradi – leteći penis bio slatka erotska fantazija muškarca, u ovom slučaju nekog anonimnog provincijskog vandala.

via Žene sa Interneta

Gde smo, Beograde?

Živana Stanković, Romkinja koja je izgubila troje dece u požaru, ostaje u pritvoru, i svi su izgledi da će biti osuđena na nekoliko godina (najviše 8). Sasvim je uverljivo da je kriva za „nebrigu“ jer je u kartonskoj kutiji u kojoj je živela sa petoro dece grejala svoju porodicu svećom, istovremeno i zaštitom od pacova. Sveća je pala, sve se zapalilo. Okolnosti, olakšavajuće i otežavajuće, oceniće sud, u koji nemam nameru da sumnjam unapred. Mi ostali, posmatrači, možemo do mile volje da procenjujemo, odmeravamo i rezoniramo o sudbini grupe (Romi), sudbini žene u toj grupi, sudbini dece u toj grupi, i tako dalje. Živanina preživela beba možda će u državnoj brizi biti sitija, čistija i očešljanija. U međuvremenu, stotine i hiljade takvih, ispalih iz sistema, administracije i života, živi na rubovima, ali i u srcu grada. U ovome slučaju, teško je prići naselju u kojem SVI žive kao Živana Stanković, jer ima mnogo blata. Možda sačekati dok se blato ne smrzne?

No uopšte nije reč o tome kako smiriti, racionalizovati, ne izazivati još veću mržnju – to je već uveliko postignuto. Tačnije, sudbinu Živane Stanković, njene dece i njenih suseda smo komotno prepustili onoj grani vlasti i onom delu države za koji mislimo da još uvek funkcioniše. Sve su druge priče o odnosu sudstva i građana dobre za objavljivanje, poneke i za angažovanje, jedino one o Romima nekako baš nisu. Posebno o ovoj, najtragičnijoj od svih Romkinja.
http://pescanik.net/gde-smo-beograde/

via Žene sa Interneta

Gde se pravi istorija, tu žena nema | Peščanik

“Većim delom istorije NEZNANI JUNAK je bio žena. ”

“Kako su realni Prajd, negove poruke i simboli ostali neispraćeni i neshvaćeni, u ostatku ovog teksta se neću baviti hrabrim ženama i muškarcima koji su organizovali i izveli Prajd 2014, već pričom koju je Srbija o ovom događaju samoj sebi ispričala. Ta priča nije iz prve ruke i nema utemeljenja u realnim događajima, ali će se ipak lako pamtiti, prepričavati i o obletnicama brzo osvežavati.

To je zato što ta priča, za raziku od istine, ima jedan ključni element koji objedinjuje sve dobre priče o našoj istoriji – u njoj postoje samo muškarci.”

via Žene sa Interneta

50 nijansi sive: Pravo na abortus u Hrvatskoj — Sa stavom — Libela

Pravo na pobačaj temeljno je žensko pravo koje je u Hrvatskoj 2014. godine moguće ostvariti uz puno novaca, snažan želudac i odgovarajuću geo-lokaciju: cijene pobačaja se drastično razlikuju, na pitanja o pobačaju se odgovara s gnušanjem i dio ginekologa/kinja odbija ga izvršiti (u nekim bolnicama i svi/e ginekolozi/kinje, iako je to zakonom nedozvoljeno), dok nadležno Ministarstvo nije upoznato sa situacijom.

via Žene sa Interneta

Teorija koja Hoda u okviru projekta Ilegalni bioskop i programske linije “Radna žena” poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu, i razgovorom sa specijalnom gošćom Juliet Jacques:

JUSTIN, 2010, r. Ian McDonald
predstavlja: Juliet Jacques

ponedeljak, 13. oktobar u 19h
Magacin, Kraljevića Marka 4

Dokumentarac rađen na temu The Justin Campaign (2005 – 2011), prve veće i uspešne kampanje protiv homofobije u fudbalu koja je iz Brightona izrasla u veliku nacionalnu a zatim i internacionalnu kampanju “Football vs. Homophobia”. Pokrenuo ju je umetnik Jason Hall, u spomen na Justina Fashanua, prvog i jedinog profesionalnog autovanog gej fudbalera u svetu, koji je popustio pod pritiskom društva i medija i tragično okončao svoj život. Na dan njegova rođenja ustanovljen je međunarodni dan suprotstavljanja homofobiji u fudbalu, sa svrhom podizanja svesti o prevalenciji homofobije u najomiljenijem sportu na svetu i podsticanja klubova da svoju potporu na taj dan iskažu isticanjem prigodnih obeležja.
Film će predstaviti suosnivačica The Justin Campaign, Juliet Jacques, ugledna transrodna spisateljica, novinarka i kritičarka za polje umjetnosti i sporta (za Guardian i New Statesman). Nakon filma održaće se razgovor sa Juliet koji će voditi Željko Blaće, suosnivač Multimedijalnog instituta u Zagrebu i pokretač queer sportske zajednice u Hrvatskoj.
Projekcija se održava povodom “FARE Action weeks” – dvonedeljne kampanje koja na grassroot nivou promoviše anti-rasizam, anti-seksizam, anti-hom/trans-fobiju u fudbalu.https://www.facebook.com/events/1501283616817823/?ref=25&sid_reminder=678753219593109504

via Žene sa Interneta

Jennifer Lawrence? Emma Watson? These aren’t the feminists you’re looking for | Roxane Gay

Autonomni ženski centar preporučuje čitanje ovog kritičkog osvrta na promovisanje feminizma od strane javnih ličnosti i “slavnih”…

“Feminizam je, nadam se, put do bolje budućnosti za sve koji žive na ovom svetu. Feminizam ne treba da bude nešto čemu treba zavodljiva marketinska kampanja. Ideja po kojoj se žene kreću kroz svet podjednako slobodno kao muškarci, bi trebalo da bude dovoljna reklama.”

via Žene sa Interneta

Ko ti drma kavez? – Before After

,,Emocija koja me je u ovom talasu histeričnog i ponosnog zadovoljstva nad tuđom sramotom potakla na pisanje ovog teksta je slična je onoj koju sam osetila kada je netom prokrstario izliv izvesne profesorke sa Filološkog fakulteta, koja diplomce busa da ostanu verni pravim vrednostima i ne daju da ih proždrnu marketing menadžeri ovog sveta. Nešto slično obuzelo me i kad smo se svi osetili specijalno pametnim kada Mimi Oro nije znala kada je počeo Prvi svetski rat…
Svi smo se zapitali zašto jednostavno nije rekla “Ne znam, nikad čula”. A na primeru Mimi Oro možemo da vidimo kako je javnost pitomo i blagonaklono primila tuđe priznanje o neznanju…
Koliko god da smo frustrirani zbog sveta poremećenih etičkih i estetičkih koordinata, ako nam prizor ljudskog bića orobljenog dostojanstva (pa čak i sostvenom voljom i neinformisanošću) pruža zadovoljstvo, treba da krenemo na neki sport ili usvojimo mače sa ulice.” http://beforeafter.rs/life/ko-ti-drma-kavez/

via Žene sa Interneta

Žene protiv nasilja

Oko 50 ljudi protestovalo je danas ispred Ministarstva pravde zbog visine kazne kojom je osuđen ubica Stele Gundelj. Umesto dobijenih 15 godina zatvora za ubistvo, učesnice i učesnici protesta tražili su 40 godina, odnosno maksimalnu kaznu i osudu za teško ubistvo. Protestu su se pridružile i aktivistkinje feminističke i antifašističke gerile kao i aktivistkinje/-i organizacija ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar, Žene u crnom i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku s ciljem da ukažu na odgovornost institucija za zaštitu žena od nasilja.
Čitavu vest možete videti na: http://www.zeneprotivnasilja.net/vesti/365-reagujte-dok-ne-bude-kasno

via Žene sa Interneta