Napuštanje liberalnog feminizma

neuvenus

Tekst gošće Kate Leigh na blogu liberationcollective.wordpress.com

Ne mogu vam iskreno reći kada sam počela da pratim intersekcijsku filozofiju liberalnog feminizma. Ona je jednostavno bila deo mog misaonog procesa i samim tim, moj život, i na Internetu i van njega. Pratila sam sve blogove i stranice. Doprinosila sam komentarima i deljenjima postova. Govorila sam ljudima da provere svoje privilegije i smatrala da je feminizam tu i za muškarce. Liberalni feminizam je bio jedini feminizam od kojeg sam bila svesna. U stvari, nikada sebe nisam nazvala “liberalnom feministkinjom” iako sam se držala stavova liberalnog feminizma. Nazvala sam sebe “feministkinjom” ne shvatajući da ima i drugih vrsta feminizma.

Dok je još sveže sećanje na ono što je prolazilo kroz moju glavu dok sam se držala tih uverenja, potrudiću se da opišem svoje iskustvo liberalne feminističke perspektive u sledećem odeljku. U završnom delu, objasniću i kako i zašto sam se predomislila.

Mentalni okvir liberalnog intersekcijskog feminizma

Osnažene “mogućnošću izbora”

Svi izbori su dobri i ispravni dokle god ih same izabiramo. Lična preduzimljivost je na prvome mestu. Nikada ne smemo dovoditi u pitanje izbore drugih osoba. Branićemo do smrti neotuđivo pravo svake osobe da načini vlastite izbore i osuditi svakoga ko pokuša analizirati te izbore u širem kontekstu. Budući da smo žene, svaki izbor koji načinimo po pravilu je feministički izbor – dokle god smo mi žene, i mi biramo. Stoga je na primer “feministički” nositi štikle ili postati “seksualna radnica”. Svatko ko pokuša da raspravlja o širem sistemu mora biti ućutkan u ime obrane individualnog izbora.

Budući da su svi izbori dobri i feministički, ja sam nepogrešiva bilo šta da izaberem. To je moje pravo i nitko mi ga ne može oduzeti. To je osnažujuće i oslobađajuće na personalnoj razini.

Samoidentifikacija

Svaka osoba ima pravo na samo-identifikaciju i nitko nema pravo da dovodi u pitanje identitet druge osobe. Identitet je urođen i unutarnji; on se ne može menjati. Identitet je ono što stvarno jesi i što si oduvek bila; on je nepromenjiv. Preispitivanje nečijeg identiteta nikad nije prihvatljivo. Identiteti moraju biti prigrljeni, mora se verovati u njih, i svi ih moraju afirmisati. Svako ko ne afirmiše identitete bespogovorno – biće ućutkan.

Ja sam ko god da ja kažem da jesam. Ja sam to “kako se ja osećam”. Svi ostali me moraju prihvatiti. Osećam se osnaženom.

Privilegija i proveravanje privilegije

Postoji ogroman, složen sistem privilegija. Svi smo privilegovani na neke načine, a na druge nismo. Zadatak svake osobe je da prepozna svoju privilegiju i da sprovodi proveru privilegija drugih ljudi. Privilegovani nikada ne mogu dovoditi u pitanje ​​manje privilegovane. Na primer, bela žena nikad ne može dovoditi u pitanje iskustva crnih žena ili nijhove izbore. Vrste privilegija uključuju, ali nisu ograničene na: muške privilegije, bele privilegije, hetero privilegije, privilegije mršavih, privilegije telesno sposobnih, ekonomske privilegije i cis privilegije*.

Ja sam svesna svojih vlastitih privilegija i priznajem ih često. Prozivam druge ljude kad god oni ne prepoznaju svoje vlastite privilegije. Osećam se superiorno i pravednički zbog zalaganja za najranjivije. Ja se priklanjam onima koji imaju manje povlastica od mene i nikada ne dopuštam da bilo ko njih ili njihove doživljaje dovodi u pitanje. Budući da sam cis osoba, ja nikada ne mogu propitivati bilo šta što se odnosi na trans osobe. Ja sam bolja od ljudi koji ne prepoznaju svoje privilegije.

Feminizam je namenjen svima

Nema ništa isključujuće u feminizmu. Mi uključujemo i prihvatamo svakoga. Verujemo da je muškarcima takođe neophodan feminizam. Svako tko “veruje u ravnopravnost” je “feminist”, čak i ako to ne zna ili neće da prihvati tu reč. Žene nisu središte feminizma, niti bi trebale da budemo. Svi bi trebali da “budemo jednaki”.

Ja imam manje predrasuda od većine ljudi, a opet, osećam se superiorno. Osećam kao da sam pomažem svima, čak i ako oni ne znaju da im je potrebna moja pomoć.

Rod

Rod neke osobe je unutarnji i nepovrediv. On je srž našeg svemogućeg identiteta. Rod je jednostavno “urođeno znanje o tome ko si”. Rodni identitet se smatra nepromenjivim. Rod i pol se ne moraju podudarati. Trenutno proglašni rod trans osobe je njihov jedini rod, čak i ako su do tog trenutka živeli celog svog života kao suprotni rod. Trans žene su žene. Trans žene su najranjivije žene i oni su najviše ubijane i najviše potlačene. Stoga ih moramo zaštititi pre svih drugih žena. Cis žene nikada ne smeju isključivati ili dovoditi u pitanje trans žene ni pod kojim okolnostima. To bi bilo isto kao kada bele žene isključuju crne žene: nezamislivo.

Ja prihvatam svakoga. Ja sam dobra i otvorenog uma. Nisam puna predrasuda poput drugih ljudi.

Sve se raspalo

Učestvovala sam u svemu ovome sve do prošlog proleća. Dobro sam se osjećala i edukovala sam sebe o svojim privilegijama i tražila sam one s manje privilegija. Činila sam vlastite izbore i branila pravo drugih da čine to isto. Ali jedna stvar me je stalno gnjavila. Postojalo je nešto što nisam razumela:

“Šta je žena?” (pogledati članak What Is a Woman? prim.prev. )

Nisam mogla da prestanem da razmišljam o tom pitanju. Pitala sam privatno prijateljice i otkrila da su mnoge od njih takođe bile zbunjene. Svuda sam slušala “trans-žene su žene“, i htela sam razumeti šta to znači. Mislila sam da nešto nije u redu sa mnom kada to nisam odmah mogla razumeti. Da li sam u biti zapravo bila puna predrasuda? Osećala sam se kao da radim nešto pogrešno čak i dok sam razmišljala o tome, ali nije prestajalo.

Postavljala sam ovo pitanje sa strepnjom u svakoj prilici koju sam dobila, ali odgovori me nisu zadovoljili. Ljudi su odgovarali sa: “Pa, kako ti znaš da si žena?” No, umesto da mi razjasne, samo su me nadalje zbunjivali. Moj odgovor, za koji sam bila naučena da ga nikad ne izgovorim bio je: “znam da sam žena, zbog svog tela: vulve, materice, grudi. Znam jer imam menstruaciju i mogu zatrudneti.” Nisam se mogla setiti nijedne karakteristike koja čini osobu ženom osim fizičkog tela.

Žena bi trebala da bude slobodna da bude bilo šta što ona želi da bude, da oblači šta god ona želi da oblači, i voli bilo koga koga ona želi da voli. Ona može prigrliti “ženstvenost” ili je izbegavati. Nošenje ružičaste haljine ženu ne čini više ženom, kao što nošenje udobne obuće (bez štikli) ženu ne čini manje ženom.

Tokom tog razdoblja, gledala sam trans žene u vestima i mislila da ako biti žena – znači čvrsto se pridržavati ženske rodne uloge – možda su one zapravo žene, a ja nisam. Laverne Cox je svakako daleko više stereotipna žena od mene. Ali ja takođe ne želim promeniti svoje telo, niti da budem viđena kao muškarac. Trebale su mi godine da prihvatim i uživam ​​u svom ženskom telu, onakvom kakvo jeste. Prihvatanje sopstvenog tela je bilo jako oslobađajući deo mog života i moje telo uključuje i ženstvene delove mog tela. Pa ipak, iznenada, postalo je zabranjeno govoriti o iskustvu žene iz poštovanja prema trans ženama. Zato što sam posmatrana kao cis žena (“žena rođena kao žena”) i na taj način, posmatrana kao ugnjetavač, nije mi bilo dozvoljeno da iskustvo žene dovodim u pitanje.

Odlučila sam da ga ipak dovodim u pitanje. Počela sam da pitam na intersekcijskim feminističkim Facebook stranicama kad god sam videla nešto što nisam razumela. “Ako žena može biti bilo šta što poželi, a takođe imati i penis, nije li onda reč potpuno besmislena?” Kakav je osećaj kada se neko “iznutra oseća kao žena?” “Ako ženska osoba oseća u svom srcu da je muškarac, ne bi li ideja o trudnoći bila nezamisliva?” Pitala sam ova pitanja i još mnogo toga. Pitala sam nevino, iskreno, bez zlobne namere, i bila oprezna da nastupam polagano. I doista sam želela da razumem. Htjela sam da budem u stanju da prepoznam svoju “cis privilegiju.”

Nekoliko stvari se dogodilo vrlo brzo, kada sam počela postavljati pitanja. Bila sam nazvana “TERF” (trans isključujućom radikalnom feministkinjom). Nisam nikada čula za radikalni feminizam do tog trenutka. Rečeno mi je: “Žena je ona osoba koja kaže da je žena!” što me je samo zbunjivalo još više. Razmišljala sam o reči “cis” i izjavila da ne osećam da se ta reč odnosi na mene jer se nisam identifikovala sa “ženskim rodom”. Rečeno mi je da je odbijanje reči cis bilo kao “da povlačim rende za sir po licu trans žena.” Rečeno mi je da se samoobrazujem. “Nije na nama da te obrazujemo.” I moji komentari su brisani, a mom Facebook profilu je zabranjeno sudelovanje na više stranica, od kojih sam neke pratila godinama.

Pokušavala sam pronaći odgovore na moja pitanja na Internetu već neko vreme, ali sada sam imala nešto novo da pretražujem. Potražila sam “radikalni feminizam”. Potražila sam za grupe za debate. Saznala sam o ideji roda kao društvenog konstrukta i kliknulo mi je. Stvari su se počele da imaju smisla. Na kraju, našla sam ljude koji su mi pomogli i odgovorili na moja pitanja, koji su mi predložili knjige, blogove i članke za čitanje. Napokon sam shvatila.

Sve je bilo u redu sa mnom; više nisam bila liberalna feministkinja.

Popunjavanje delova koji nedostaju

Još uvek obrađujem sve ovo. Nisam ovde da izložim radikalnu feminističku filozofiju, jer postoji daleko više obrazovanih žena koje to već rade. Postoje knjige. Ja ću reći da sam nakon što sam bila u interakciji s liberalnim feministkinjama, očekivala da su radikalne feministkinje pune mržnje i netrpeljivosti. Nisu. Gotovo svaka radikalna feministkinja koju sam srela brine duboko i želi da svet bude bolji za sve, ali pre svih i najviše – za žene. One ne ućutkuju žene dok govore o vlastitim iskustvima.

Gledajući unazad na to, sada vidim sve te načine na koje liberalni feminizam ne podržava žene, i na koje nije podržao ni mene. Centriranjem na muškarce i muške potrebe, žene su degradirane na poziciju manje važnosti. Liberalni feminizam prestaje da bude pokret za poboljšanje položaja žena i postaje pokret koji se bavi samo individualnim slučajevima.

Liberalni feminizam retko prepoznaje istoriju. Nikad nisam saznala odgovor na drugo pitanje koje me je mučilo: “Zašto je sve ovako kako jeste?” Odgovori su bili tamo negde sve vreme i samo su čekali da se pročitaju. Postoji toliko toga za naučiti od feministkinje koji su postojale pre nas, ali umesto da ih uključimo, njihov rad je gurnut na stranu i ne uzima se u obzir. I sama sam naučila više od čitanja knjige “Stvaranje patrijarhata” od Gerde Lerner, 1987 (možete skinuti knjigu u PDF ovde) nego što sam saznala za sve to vreme bivajući liberalnom feministkinjom.

Liberalni feminizam nikada ne prepoznaje sistem ugnjetavanja ili žene kao klasu. Umesto toga, svaka osoba je u svom posebnom individualnom mehuru, nikad povezana s drugima, nikada se ne posmatra kao grupacija, i nikada se ne posmatra u kontekstu istorije. Razlike su u fokusu, a nikada naša zajednička ženska iskustva u društvu koje žene vidi manje važnim od muškaraca.

Liberalni feminizam nikada govori o tome ko ima koristi od sistema. Muške privilegije su samo stvar koju muškarci moraju da prepoznaju – ali se nikada ne kaže da muške privilegije zavise od podređenosti žena. Nikada se ne uzima u obzir da ne možemo sve biti jednake muškarcima. Ne može postojati klasa poput klase muškaraca bez rada i podrške podređene klase, koju trenutno čine žene.

Liberalni feminizam nikada ne prepoznaje da se izbori ne događaju u vakuumu. Moramo učiniti najbolje što možemo u svetu u kojem danas živimo, ali to ne znači da je svaki izbor dobar. Žene stalno biraju manje zlo, i mnogo puta ne želimo da naši izbori budu uzvišeni. Mnogo puta, da je bilo nekog drugog izbora, mi bismo ga uzele. Neuspeh da sagledamo naše izbore u širem kontekstu čini liberalni feminizam odličnim za pojedinca u kratkom roku, ali ne čini ništa da se promeni sistem u ukupnom poretku. On izdaje najugroženije žene u potrebi za podrškom u korist lične individualne preduzimljivosti.

Iznad svega, liberalni feminizam izdaje žene jer nas ućutkuje. Rečeno nam je da o vlastitim telima i vlastitim iskustavima u životu nikad ne treba da govorimo. Umesto toga, moramo popuštati drugima, od kojih su najpoznatiji – muškarci.

U nekom trenutku došlo je do toga da sam skoro odustala od feminizma u celosti. Jednog dana, rekla sam: “nema više!” i izbrisala sve stranice i blogove iz moje istorije. Ali to nije bio kraj. Sada se nalazim okružna obrazovanim ženama koje su izvori znanja i iskustva. Često se osećam ponizno pred dubinom njihovog razumevanja. Takođe se osećam inspirisano. Nisam više sam usamljena pojedinačna žena u svetu čija pravila nemaju smisla. Učim načine da shvatim svet koji nude objašnjenja na širem planu. Ja sam se probudila i imam puno toga da pročitam.

Moj feminizam nikada neće ućutkivati žene.

*Cisrodni je termin koji označava nekoga ko ima rodni identitet koji je u skladu sa onim koji im je “dodeljen” po rođenju. Termin je kreiran da bi označio osobe koje nisu transrodne bez udaljavanja transrodnih osoba.

 

Advertisements

Najgora stvar kada si postala žena je što nikako da postaneš i ljudsko biće

neuvenus
Prеmа rеčimа Shania Twain, nајbоlја stvаr kаdа si žеnа је imanje “privilеgiјe dа sе mаlо zаbаviš“. U mеđuvrеmеnu, prеmа Caitlyn Јеnnеr, nајgоrа stvаr kаdа si žеnа је “оdlučivаnjе štа ćеš оbući” (hint: “mušku kоšulјu, krаtku suknju,” оčiglеdnо).

Nеgdе izmеđu оvа dvа еkstrеmа nаilаzimо nа čitаv niz iskustаvа bivanja ženom – ili bismо nаilаzilе, dа niје činjеnicе dа sе žеnskо iskustvо nе mоžе opisati nа bilо kојi nаčin, u bilо kоm оbliku ili fоrmi. Pоstојi bеzbrој vаriјаciја iskustvа žеnskоsti i dа uоpštе pokušamo da dеfinišеmо bilо štа kоnkrеtnо – prоuzrоkuјеmo isklјučivаnjе. Stоgа sе ispоstаvilо dа su čаk i Shania i Caitlyn nа mutnom tеrеnu. Štа је sа žеnаmа kојimа niје dоzvоlјеnо dа sе zаbаvlјајu? Štа је sа nаturistkinjаmа? Nе nоsi svаkа žеnа оdеću, Jenner, fаnаtiku!

Svе је tо tаkо tеškо, zаr nе? Kао štо је Tanya Modelski  tvrdilа u Fеminizmu bеz žеnа – “kаdа јеdnоm uzbudlјivi prеdlоg dа nе pоstојi “suštinskа” žеnskа prirоdа biva izrabljivan dо tаčkе gdе sе sаdа čеstо kоristi dа zаstrаši ‘žеnе’ dа nе nikаkо nе prаvе bilо kаkvе gеnеrаlizаciје о žеnаmа ili pоlitičkе zаhtеvе u imе grupе zvаnе ‘žеnе’.” Моdеlski је оvо nаpisаlа 1991. gоdinе, mnоgо prе nеgо štо sе fеministkinjаmа nаrеdilо, u imе inkluziје, dа prеstаnu dа prаvе vеzе izmеđu žеnа kао pоtlаčеnе klаsе i žеnskоg tеlа kао biоlоškоg еntitеtа. Јеr, i pоl је kоnstrukt, zаr nе znаš? (Nije, prim.prev.) I rеprоduktivnu rаzliku је zаistа, zаistа tеškо dеfinisаti. Zаistа, čistа је slučајnоst dа lјudi sа pеnisоm nаstоје dа prisvоје i kоntrоlišu rеprоduktivni rаd lјudi bеz pеnisа (niје kао dа pоsеdоvаnjе pеnisа nudi јеbеnо оgrоmаn nаgоvеštај о tоmе sа kоје strаnе u pоdеli imprеgnаtоr / imprеgnirаni bi sе mоglо pоtеnciјаlnо nаći).

Iskrеnо, mеni је mаlо mukа оd svеgа оvоgа. То је gaslighting, prоstо i јеdnоstаvnо. Žеnаmа sе trаži dа nеgirајu stvаri zа kоје znајu dа su istinа ili ćе sе i sаmе suоčiti sа pоdsmеhоm i isklјučivаnjеm. Svi znаmо dа је rеprоduktivnа rаzlikа оsnоvа zа izgrаdnju rоdа kао društvеnе hiјеrаrhiје. Svi znаmо dа је vеćinа lјudi kојi imајu žеnski rеprоduktivni sistеm spоsоbnа dа zаčnе bеbе i dа nе postoje lјudi sа muškim rеprоduktivnim sistеmоm kојi tо isto mоgu. Svi znаmо dа vеćinа оblikа pаtriјаrhаlnоg ugnjеtаvаnjа – silоvаnjе, prinudni brаk, rеprоduktivnа prinudа, еkоnоmskа isklјučеnоst, оdstrаnjivаnjе klitоrisа – mоžе biti pоvеzаnа sа širim cilјеm kоntrоlisаnjа žеnskе sеksuаlnе i rеprоduktivnе mоći. Znаmо svе оvо. I nаnоsi sе štеtа žеnаmа kаdа im kаžеmо dа nе mоgu tо rеći.

“Niје mi sаsvim јаsnо”, pišе Моdеlski, “zаštо su žеnе, mnоgо višе nеgо bilо kоје drugе pоtlаčеnе grupе lјudi, bilе tаkо vоlјnе prеdајu upоrištе nа kоmе sе nаprаviо stаv prоtiv sоpstvеnоg ugnjеtаvаnjа.” Аli tо је uprаvо оnо štо sе dоgоdilо. Niје dоvоlјnо dа nаm sе kаžе dа nаm је јоš uvеk “dоzvоlјеnо” dа pričаmо о nаšim tеlimа dоk tо rаdimо nа “inkluzivаn” nаčin; mоrаmо biti u stаnju dа stаvimо оnо štо sе dеšаvа оvim tеlimа u kоntеkst roda, u suprоtnоm nе gоvоrimо о sistеmskој rеprеsiјi uоpštе: mi smо sе sаmо žаlјаkаmо nа nizоvе slučајnih iritirаnоsti. I јаsnо је da bi tako nеki lјudi vоlеli dа prikаžu stvаri kоје štеtе žеnama. Kао dа nеmа vеzе ili rаzlоgа u tоmе. Kао dа tо nе znаči ništа.

U knjizi “Whipping girl” Јuliа Sеrаnо piše prеsmеšnu tvrdnju dа, “iаkо sе gеnеrаlnо smаtrа uvrеdlјivim ili prеdrаsudоm dа sе оtvоrеnо diskriminišе nеkо zаtо štо је žеnskо, diskriminisаnjе nеčiје žеnstvеnоsti sе i dаlје smаtrа fеr igrоm.” Stvаrnо? Svаkа zеmlја nа plаnеti imа zаkоnе kоје su dоnеli muškаrci dа bi kоntrоlisаli rеprоduktivnе živоtе žеnа i аkо svi “gеnеrаlnо” prоnаlаzе оvо uvrеdlјivim, оndа imајu čudаn nаčin tо pоkаžu.
U mеđuvrеmеnu, nа dnеvnој bаzi, fеministkinjаmа sе gоvоri dа vеrоvаti u rеprоduktivnu rаzliku dоprinоsi sistеmu vеrоvаnjа kојi nаvоdi nаsilnе muškаrcе dа nаpаdајu trаns žеnе. Srаnjе. Svаkо znа dа rеprоduktivnа rаzlikа pоstојi. То niје nеštо štо fеministkinjе stvаrајu sаmо kаd ukаzuјu nа tо. Istinа је dа, nаsilni muškаrci nе mоgu dа pоdnеsu izrаžаvаnjе žеnstvеnоsti kоd osoba kојe su muškarci kао i оni. Niје krivicа fеministkinjа štо је tо tаkо. То је grеškа pаtriјаrhаtа, оnоg istоg pаtriјаrhаtа, kојi јеdinо mоžе dа sе оspоri аkо sе dоzvоli dа sе оpišе kаkо оn funkciоnišе.

Kаdа sе primеni nа žеne, аrgumеnt Јuliе Sеrаnо dа је mržnjа prеmа žеnstvеnоsti glаvni uzrоk sеksizmа је јеdnоstаvnо uvrеdlјivа. Тај аrgumеnt је rаzumlјiviјi kаdа sе primеnjuје nа trаns žеnе. Zаistа, аkо usvојimо istinski intеrsеkciоnаlni pristup, s obzirom nа rаzliku kојu rеprоduktivnа rаzlikа čini, mоdеl fеmоfоbiје (strаhа оd žеnstvеnоsti) bi nam pоmоgao dа rаzumеmо zаštо bi “оdlučivаnjе štа ćеš оbući” mоgао dа budе mnоgо vеći prоblеm zа trаns žеnе nеgо zа žеnе, kојi imајu drugе stvаri dа о njimа brinu – stvаri kоје bi sе оdnоsilе nа činjеnicu dа imајu žеnskа tеlа i iskustvо sоciјаlizаciје žеnа.

Аli nе bi trеbаlо dа nаprаvimо оvu rаzliku! То iritirа svе оnе lеpе, libеrаlnе, sаmоzvаne “cis-muškаrcе” kојi sе pоnоsе kоntrоlоm nаd оčuvаnjеm svоg nаsilја i nеtrpеlјivоsti prеtvаrајući sе dа је njimа i sаmо njimа dоzvоlјеnо dа nоsе bеdž nа kоmе pišе “prаvi muškаrаc“.

То niје fеr prеmа žеnskim оsоbаmа ili о rоdnо nеusаglаšеnim muškаrаcimа. Štа višе, tо nаs sprеčаvа dа dа gоvоrimо о nаšim tеlimа i mоći i navodi da gоvоrimо о hаlјinаmа.

Čоvеčе, nе оsеćаm sе kао žеnа. Оsеćаm sе kао lјudskо bićе. Kаdа ćе tо osećanje biti priоritеt?

prevedeno sa Glosswatch

Biološki pol nije binaran

gender-spectrum

Napisala Malin Ah-King

Za biološki pol često se pretpostavlja da je binarnan, ali nije. Među životinjama postoji niz vrsta koje redovno menjaju pol nai, na primer škampi koji se rode kao mužjaci i pretvore u ženku kad dosegnu određenu veličinu tela, a neke ribe menjaju pol ovisno o društvenim okolnostima.

Pol nije uvek određen kada se jaje i spermatozoid spoje – kao što kod krokodila i većine kornjača, čija jaja su isprva bespolna, pa tek temperatura tokom inkubacije dovodi do razvoja određenog pola u njih. Tu su čak i vrste guštera kod kojih i polni hromozomi i temperatura istovremeno utiču na to koji pol će se razviti.

Ne postoji ni stroga dihotomija između ljudskih muških i ženskih tela. Imati XX hromozome ne znači uvek imati žensko telo i imati XY hromozome ne znači uvek imati muško telo; ponekad je pojedinac s XY hromozomima neosetljiv na uticaj testosterona, što rezultira ženskim telom. Tu su i druge kombinacije polnih hromozoma, poput x0, XXX, XXY, XXYY, XXXY, XXXXY i XYY, a izloženost fetusa poljašnjim hormonima takođe može uticati na polne karakteristike.

Postoji niz anatomskih varijacija i reproduktivnih obeležja – hromozomi, jajnici / testisi, genitalije, telesni izgled – koja se ne uklapaju u tipične definicije muškog ili ženskog pola. To je definicija interseksualnosti (u medicinskim terminima, Poremećaji Polnog Razvoja). Neke organizacije interseksualaca odbacuju pojam “PSR“, jer ljudska interseksualnost nije nužno poremećaj, već jednostavno deo varijeteta ljudskih tela. Ta varijabilnost znači da je pol je mnogo složeniji nego što se obično binarno pretpostavlja; jednostavno ne postoje istinske granice između ženskih i muških tela, svi smo deo kontinuuma ili mozaik polnih obeležja.

Kako bi na vaš identitet uticalo, ako biste sutra shvatili da vaš biološki pol – vaši polni hromozomi, vaši jajnici / testisi, nivo vaših hormona, odnosno vaše telo – nisu ono za šta ste odgojeni da mislite da jesu? Da li bi vam to promenilo ukupnu percepciju sopstvenog identiteta, ponašanja, izgleda i odnosa – ili to ne bi bilo uopšte bitno?

Black-and-White
Koja je veza između biološkog pola i rodnog identiteta? To je područje istraživanja u kome se nadmeću psiholozi, seksolozi i naučnici medicine i interseks osobe su često su bile sredstva kojima su se testirale i dokazivale različite teorije. Psiholog John Money, koji je postao vrlo uticajan u oblasti lečenja interseksualne dece od 1950. pa nadalje, smatrao je da rodni identitet jedino zavisi od društvenih okolnosti i da ne postoji urođena osnova za pol. Uspešno lečenje će dovesti dete da se psihički razvija u jedan od nedvosmislenih polova, a kao deo lečenja bilo je bitno da roditelji i dete veruju da dete ima određeni pol kojem je samo potrebna lekarska intervencija kako bi bio “ispravan”.

Pretpostavljanje da je društveni uticaj od dominantne važnosti, međutim, nije prošla bez kritike. To posebno vredi za Money-jev istraživački primer John / Joan, za dečaka koji je slučajno izgubio svoj penis i odrastao kao devojčica, a koji je kasnje odbacio pol koji mu je dodeljen, postao muškarac i na kraju sebi oduzeo život.

Godine 1965., Milton Diamond postavio je suprotnu hipotezu, a to je da uticaj hormona proizvodi predispoziciju za polni identitet i ponašanje te time postavlja granice društvenim uticajima. Kasnije, dokazi koji su prikupljeni o tome kako interseks osobe osobe odbijaju pol koji su m lekari zadali, te kako je sve više i više interseks osoba ispričalo svoje priče i tumačenja, još uvek kontroverzna rasprava postala je sve suptilnija. Ipak, interseks deca još uvek se redovno tretiraju u skladu s trenutnim binarnim rodnim normama, uprkos tome da ne postoji medicinski razlog za to u većini slučajeva.

Ideja da prenatalna razina hormona određuje pol i seksualni identitet je postala dominantni teorijski okvir unutar neuronauka, ali neuronaučnica Rebecca Jordan-Young je kritikovala datu istraživačku tradiciju na temelju upitnih pretpostavki, metodološke nedoslednosti i preterano grandioznih zaključaka s obzirom na protivrečne rezultate. Ona ukazuje na to da su neuronaučnici previše usresređeni na to da “zakucaju” polne razlike i da bi bolje bilo da proučavaju dinamičke procese interakcije između okoline i unutrašnjih faktora.

Stoga postoje i kulturne i biološke determinističke esencijalističke pozicije kada je u pitanju pol i rod. Biološke nauke imaju visok status u javnosti, a ono što se smatra biološkim ili “prirodnim” ima svoj materijalni uticaj na živote ljudi. Nekoliko rodnih istraživača je problematizovalo razlike između pola / roda i prirode / kulture, posebno Judith Butler, rekavši da je koncept biološkog pola unapred pod uticajem kulture. U strukturi koja Butler naziva heteroseksualnom matricom, norme o polu / rodu su neraskidivo isprepletene s normama seksualnosti: jedine dostupne pozicije su muško ili žensko.

No cupping no squeezing

Proces “seksualizacije tela” (smeštanja u polne i rodne norme) čini da tela budu u skladu sa binarim polom, a unapred je regulisan kulturom, koja ne dopušta dvosmislenosti. Ova neupitna polna binarnost, za koju se pretpostavlja se da je prirodna, postaje temelj za izgradnju roda kao prirodno binarnog, i naturalizacija rodne binarnosti dovodi do ugnjetavanja onih koji nisu u skladu s njom. Dovođenjem u pitanje i binarnosti biološkog pola i binarnosti roda otvara se prostor za varijabilnije koncepte i o polu i o rodu.

obscenity-by-bruce-labruce8

Mislim da razlike biološkog pola i životna iskustva interseks osoba ruše pretpostavke o polu koje su preuzete zdravo za gotovo. Bez obzira na različita feministička gledišta o transrodnim identitetima (ja lično poštujem rodni identitet svake osobe), rod očito nije direktna posledica biološkog pola, a ne postoji ni savršeno preklapanje između biološkog pola i rodnog identiteta. Ovi rezultati problematizuju i esencijalističke biološke predstave o polu i esencijalisticke kulturne predstave rodnog identiteta – kao čiste društvene konstrukcije. Dakle, kakve posledice ovo ima u raspravama liberalnih i radikalnih feministkinja o polu?

Malin Ah-Kralj je evolutivna biološkinja i istraživačica roda na Humboldtovom sveučilištu u Berlinu, u Nemačkoj.

Pogledajte i promo video za dokumentarac “Born Between: The Intersex Spectrum

 

Predlog za čitanje: Anne Fausto-Sterling Sexing the Body: Gender Politics and the Construction of Sexuality”(2000) & “Myths Of Gender: Biological Theories About Women And Men” (1992),   i više radova Alice Domurat Dreger “Hermaphrodites and the Medical Invention of Sex”(1998).

Organizacije interseksualaca: www.oiiinternational.com/intersex-organizations/