Gluposti koje liberalne feministkinje govore: Izbor

beyonce_feminist_2014-vmashttp://www.faithmouse.com/Beyonce_Feminist_2014_VMAS_Pancakes.html

14. decembar, 2015.
Autorka: Džindi Mehat*

Feministkinje su se okupile 5. decembra u Vankuverskoj javnoj biblioteci u znak sećanja na dan tragedije koja je poznata kao Montrealski masakr. Šestog decembra 1989. godine, Mark Lepin, momak koji je simbol osujećene muškosti, ušao je na čas inženjerstva u Politehničkoj školi pri Univerzitetu u Montrealu i pucao na studentkinje inženjerstva nakon što je povikao: „Vi ste gomila feministkinja. Mrzim feministkinje”. Ubio je 14 žena tog dana.

Organizacije Pomoć žrtvama silovanja Vankuvera i Ženska sigurna kuća organizovali su Memorijal povodom montrealskog masakra i taj dan je pun filmova, diskusija za okruglim stolom i razgovora sa istaknutim feministkinjama, najangažovanijim članicama i aktivistkinjama. Tokom događaja, nekoliko žena je ukazalo na neuspeh liberalnog feminizma da se suoči sa rasprostranjenim sistemima koji ugnjetavaju žene, kritikujući kreativne trikove koje treći talas i liberalne feministkinje koriste da učine to ugnjetavanje prihvatljivijim.
U prvom tekstu ove serije, dotakla sam se svetog grala trećeg talasa – pitanja „izbora“– pri tom raščlanjujući „SWERF“, termin koji se koristi da ućutka feminističku analizu prostitucije, pornografije i drugih industrija seksualne eksploatacije. Još uvek sam ponesena oštrim i hrabrim feminizmom koji sam videla na memorijalu, tako da ću ovog puta zaći dublje u ideju izbora i kako ga liberalne feministkinje koriste da se osećaju dobro i feministički, a da se zapravo ne bave feminizmom.

Kako se koristi:

Liberalne feministkinje prekidaju raspravu vičući „izbor“ kada radikalne feministkinje otkrivaju kontekst i uticaj izbora – pogotovo izbora koji pružaju potporu muškoj nadmoći. Ovo se obično desi u razgovorima o prostituciji, pornografiji ili drugim industrijama i aktivnostima koje predstavljaju žene kao objekat ili podstiču nas žene da se same predstavljamo takvima, kao na primer, u skidanju.
Radikalna feministkinja vidi skidanje kao nešto što podržava mušku nadmoć, jer se žena o kojoj je reč predstavlja kao seksualizovani objekat za muški pogled. Muškarce koji gledaju i vide ženu kao objekat ta žena ne zanima kao osoba. Oni o njoj ne razmišljaju kao o potpunom ljudskom biću – jednostavno se fokusiraju na ispitivanje i ocenjivanje njenog tela radi sopstvenog seksualnog užitka.
U skladu sa feminističkim ubeđenjem da feminizam predstavlja borbu da se oslobode sve žene, radikalna feministkinja shvata da je „izbor“ određene žene da se skine duboko povezan sa široko rasprostranjenim mišljenjem da ženska tela – sva ženska tela – postoje za muškarce i za odobravanje muškaraca.
Dalje, radikalna feministkinja takođe gleda i na kontekst ovog izbora. U slučaju skidanja, to bi uključivalo da se u patrijarhatu žene odgajaju od rođenja da predstavljaju sebe kao objekte. Ona posmatra neprestane suptilne i skrivene poruke koje upijamo tokom života koje nas uče da težimo tome da budemo lepe i seksualno poželjne muškarcima.
Ona takođe gleda i na koji način patrijarhalno društvo ograničava ekonomske prilike koje su dostupne ženama, kako trgovina ljudima snabdeva muškarce ženskim telima u koja bi piljili i kako je predstavljanje žena kao objekata povezano sa muškim nasiljem nad ženama. Nakon svih tih analiza, zaključila bi da, da nema patrijarhata, žene bi imale širi spektar dobro plaćenih zanimanja koja mogu da izaberu i, po svoj prilici, manje žena bi se skidalo.
Nije iznenađujuće da liberalna feministkinja gleda na skidanje veoma drugačije, u smislu da ono počinje i završava se jednom tačkom: zato što je žena odlučila da se skine, skidanje je, automatski, feministički izbor kom treba odati počast a ne „sramiti“ ga se ( termin na jeziku trećeg talasa za „analiziranje“). To je to: izbor. Tačka.

Zašto je to pogrešno:

Imajući u vidu da su ciljevi liberalnog feminizma različiti od onih radikalnog feminizma u tome što liberalke žele da žene imaju sve povlastice koje uživaju muškarci, dok se radikalne feministkinje bore da oslobode sve žene od patrijarhalnih struktura pritisaka, onda liberalni fokus na izboru ima smisla. Gledajući kroz naočare libfema, ako žene biraju nešto – bilo šta – ostvarena je pobeda; bez obzira na uticaj ili na to koje su druge izbore mogle da naprave da je širi spektar mogućnosti bio dostupan.
Postoje istine koje treba da budu prihvaćene pre nego što se žene priključe značajnom pokretu za oslobađanje. Šteta koliko je naše ponašanje pod uticajem društva koje je konstruisano da nas održava finima, zadovoljnima i usredsređenima na to koliko smo privlačne muškarcima. Bolno je razmatrati kako rasizam, siromaštvo, klasa i muška nadmoć ograničavaju raznovrsnost i kvalitet izbora koje možemo da pravimo. Bez obzira na to koliko su nelagodni, ovi ključni momenti otkrovenja započinju dug i težak proces preispitivanja i menjanja našeg ponašanja i zahtevanja da muškarci učine isto.
Ovo je posao feminizma, u većini slučajeva nezahvalan, često opasan posao koji se mora obaviti – posao koji žene ne mogu započeti dok poriču uslove našeg ugnjetavanja. Ne možemo se osloboditi kaveza koji uporno odbijamo da vidimo.

Šta to radi:

Bespogovorno slavljenje „izbora“ pomaže ženama da se osećaju dobro dok u isto vreme izbegavaju da se suoče sa sistemom patrijarhata i čak ga, u nekim slučajevima, podržavaju. To im omogućava da zasluže povlastice koje društvo daje ženama koje ne dovode u pitanje mušku nadmoć, istovremeno tešeći se idejom da je njihovo ponašanje – bez obzira na to koliko je problematično – feminističko.
Postoje stvarne i ozbiljne posledice kada su žene mizogine, a misle da se bave feminizmom. Ubeđene da su na strani žena, kritički ne ispitujući ponašanje koje podržavaju i ne počinjući pravi posao feminizma, one padaju u vatru i besne na radikalne feministkinje koje od njih traže da razmisle da možda nisu na strani žena. Slično tome, muškarci koje privlači ovaj dobar osećaj koji im pruža farsmenizam, koji od njih ne traži da urade nešto drugačije, prisvajaju feminizam, a da pri tom ne gledaju podrobno na svoje privilegije i ponašanje i ne pitaju feministkinje na koji način mogu da pomognu. Umesto usmeravanja svog besa na patrijarhat i muško pravo na sve, pobornici trećeg talasa napadaju radikalne feministkinje koje se usuđuju da postavljaju teška pitanja na koja treba odgovoriti ukoliko želimo da dođe do stvarne promene.
U međuvremenu, žene i devojke prijavljuju porast broja mentalnih poremećaja, seksualne prinude i u zavisnosti od naše klase, rase i mesta na kom živimo, porast ili konstantnost stope seksualnog nasilja.

Šta to otkriva:

Detaljniji pogled na feministički izbor otkriva da to uopšte nije feminizam. Feminizam zahteva da žene dovode u pitanje materijalne uslove našeg ugnjetavanja i preduzmu hrabre korake ka oslobođenju, imajući na umu da ćemo biti razapete na krst, napadane i u mnogim slučajevima, odbačene od strane ljudi koji su nam važni, ali koji nisu spremni ili ne mogu da nas razumeju.
Liberalni feminizam ne zahteva ništa od žena. Umesto toga, on zamenjuje bolno samoispitivanje i hrabre korake sa mantrama i pompeznim rečima koje omogućavaju ženama da izbegnu sankcije koje bi neizbežno usledile ukoliko bi došlo do preispitivanja ukorenjenih sistema moći. Žene koje izaberu liberalni feminizam ne biraju borbu protiv patrijarhata i izbavljenje svih žena iz naših ugnjetavačkih kaveza – one biraju da učine taj kavez udobnijim za sebe.

*Džindi Mehat je feministkinja drugog talasa iz istočnog Vankuvera i ponovo se povezuje sa feminizmom nakon rada u korporaciji kojom dominiraju muškarci. Pratite je na @jindi i čitajte još njenih radova na Feminist Progression.

Prevela: Jovana Jović
via http://www.feministcurrent.com/2015/12/14/shit-liberal-feminists-say-choice/

Advertisements

Ne, feminizam se ne bavi pitanjima izbora

image-20150428-18170-1xdy4cx

Feminizam izbora ne traži ništa od vas i donosi vam ništa zauzvrat. Floriane Legendre

Autorka: Meagan Tyler

Feminizam je ponovo u modi. Kako se intenzivirao pritisak da se preuzme pravo na “F-reč”, javne ličnosti, korporacije i mnogi mejnstrim mediji su plasirali u velikoj meri lagodnu verziju feminizma u popularnoj svesti. To je feminizam koji nikada ne pominje oslobođenje žena, već se umesto toga opredeljuje za proslavljanje “izbora”.

Pročitajte skoro svaki članak o feminizmu na internetu do kraja i komentari će uskoro skliznuti u neku raspravu o izboru. Izgleda da nije bitno šta je tema, ljudi su skloni da brzo preformulišu bilo koju temu kao temu osnaživanja žena i prava na izbor. Ovo obezbeđuje zgodnu diverziju od razgovora o većim strukturama vlasti i društvenih normi koje ograničavaju žene, na različite načine, širom sveta.

Bio je ovo veliki mesec dana za “feminizam izbora”. Krajem marta, imperija modnog časopisa Vogue je pokrenula video “Moj izbor” u Indiji, kao deo svoje “osnažujuće” kampanje koja, bukvalno, uprošćava osnaživanje žena na niz izbora.

Moj izbor.

Video se viralno proširio i, kako je novinarka iz Indije Gunjeet Sra primetila , licemerje “industrije koja se zasniva na fetišiziranju, objektivizaciji i jačanju seksističkih standarde lepote žena“, dok navodno promoviše feminizam, ostalo je u velikoj meri neprimećeno.

Ova liberalni brend “feminizma izbora” je doživeo svoj logični, ako ne apsurdni zaključak, kada je kandidat Liberalno demokratske stranke na predstojećim izborima u Velikoj Britaniji pokušao da objasni snimak na kome mu žena pleše u krilu u striptiz klubu. Očigledno, to je sve deo njegove feminističke misije kojom pomaže u “osnaživanju žena da donose zakonske odluke, a ne da osuđuje zakonske odluke koje su one napravile”.

Čak je i Playboy nedavno odlučio da se odmeri po u finijim tačkama feminističke teorije, i da se opredeli u korist prava žene da bude podvrgnuta pornografskom pogledu. Koji se, zgodno, uklapa veoma lepo sa njihovim poslovnim planom, naravno.

Incidenati poput ovih, kao i otrcani argumenti o tome da li je Bijonse feministkinja , ili da li bi muškarci političari trebalo da nose majice sa natpisom “Feministikinja Ovako Izgleda“, inspirisali su novu kolekciju feminističkih tekstova, “Zabluda Slobode: Ograničenja liberalnog feminizma”.

U knjizi, koju sam uređivala sa drugima, nas 20 se bavimo različitim temama koje su postale deo prostora “feminizma izbora”: od pornografije i prostitucije, da sakaćenja ženskih genitalija, od ženskih časopisa i braka, do seksualnog nasilja. Iako dolazimo iz niza različitih perspektiva, svi kritikujemo ideju da bi “izbor” trebao biti krajnji arbitar slobode žena.

Floriane Legendre

Floriane Legendre

Mnoge od nas smatraju da je uspon ovog pop-feminizma zapravo opasniji nego što sprdnja sa ispraznim završetkom “Biram svoj izbor” može sugerisati.

Pre svega, argumenti izbora su suštinski pogrešni, jer pretpostavljaju nivo nesmanjene slobode za žene koja jednostavno ne postoji. Da, pravimo izbore, ali oni su oblikovani i ograničeni nejednakim uslovima u kojima živimo. Imalo bi smisla da se nekritički proslavlja izbor u post-patrijarhalnom svetu.

Drugo, ideja da više izbora automatski proizvodi više slobode je neistinita. Ovo je u suštini samo prodaja neoliberalizma sa feminističkim preokretom. Da, žene danas, na primer mogu raditi ili ostati kod kuće ako imaju decu, ali ovaj “izbor” je prilično šupalj dokle god se uzgoj dece i dalje izgrađuje kao “ženski posao”, i dok ne postoji dovoljno podrške države za brigu o deci, i dok su žene bez dece su opisane kao sebične.

Treće, fokusiranje na izbor žena kao kvintensenciju feminizma je rezultiralo u perverznoj vrstu okrivljivanja žrtve – i odvlačenja pažnje od stvarnih problema s kojima se žene još uvek suočavaju. Ako niste zadovoljne kako stvari stoje, ne krivite mizoginiju i seksizam, razlike u platama za žene i muškarce, ukorenjene rodne uloge, nedostatak predstavljanja žena u odborima ili u parlamentu, ili epidemiju nasilja nad ženama. Krivite sebe. Vi ste očigledno napravile pogrešan izbor.

Kako sociologinja Natali Jovanovski ističe u svom poglavlju “Zablude Slobode“, nije iznenađujuće što je ova vrsta liberalnog feminizma je postala prominentna. Dajući prednost individualnom izboru pre svega, “feminizam izbora” ne osporava status kvo.

On ne zahteva značajne društvene promene, a efikasno podriva pozive za kolektivnu akciju. U osnovi, takav feminizam ne traži ništa od vas i ne donosi vam ništa zauzvrat.

Umesto otpora, sada su aktivnosti koje su nekada držane kao arhetipovi podređenog položaja žena predstavljene kao oslobođavajući lični izbor. Seksualno uznemiravanje je iznova formulisano kao bezopasne šale u kojima žene mogu da uživaju. Brak je rekonstruisan kao pro-feminističko zaljubljivanje.

Labioplastija se smatra korisnim kozmetičkim poboljšanjem. Pornografija je rebrendirana kao seksualna emancipacija. Objektivizacija novo osnaživanje.

Umesto da govorimo o viziji za budućnost sa više ravnopravnosti, ostajemo zagledani u sebe sa uzaludnim raspravama o tome da li su pojedine žene loše “feministkinje”. Ili kao što je tu igru novinarka Sara Ditum nazvala “Možeš li biti feministkinja i… “. Kao da je pravi problem napretka žena da li možemo ili ne možemo živeti u skladu sa nekim bajkovitim feminističkim idealom.

Toliko je temeljna individualizacija “feminizma izbora”, da kada žene kritikuju pojedine industrije, institucije i društvene konstrukcije, često su suočene sa optužbama da napadaju žene koje učestvuju u njima. Značaj analize na strukturalnom nivou je gotovo potpuno izgubljen u popularnim shvatanjima feminizma.

Poređenja radi, bilo bi sasvim suludo sugerisati da je marksista kritikujući kapitalizam napadao najamne radnike. Slično, izgledalo bi veoma čudno sugerisati da oni koji kritikuju Big Pharma mrze ljude koji rade u farmaceutskim fabrikama. Ili da oni koji dovode u pitanje naše kulturno oslanjanje na brzu hranu napadaju decu iza pulta u McDonaldsu.

Na kraju, promocija “izbora” – i mit jedne već postignute ravnopravnosti – ometaju našu sposobnost da osporimo upravo institucije koje drže žene nazad. Ali borba nije gotova.

Mnoge žene naglašavaju da je feminizam neophodan društveni pokret za ravnopravnost i oslobođenje svih žena, a ne samo floskule o izborima za neke.

 

Knjiga “Zabluda Slobode: Granice liberalnog feminizma” je objavljena u Australiji u martu. Takođe je dostupna na međunarodnom planu.

Naslov originala “No, feminism is not about choice” via https://theconversation.com/