Ne, feminizam se ne bavi pitanjima izbora

image-20150428-18170-1xdy4cx

Feminizam izbora ne traži ništa od vas i donosi vam ništa zauzvrat. Floriane Legendre

Autorka: Meagan Tyler

Feminizam je ponovo u modi. Kako se intenzivirao pritisak da se preuzme pravo na “F-reč”, javne ličnosti, korporacije i mnogi mejnstrim mediji su plasirali u velikoj meri lagodnu verziju feminizma u popularnoj svesti. To je feminizam koji nikada ne pominje oslobođenje žena, već se umesto toga opredeljuje za proslavljanje “izbora”.

Pročitajte skoro svaki članak o feminizmu na internetu do kraja i komentari će uskoro skliznuti u neku raspravu o izboru. Izgleda da nije bitno šta je tema, ljudi su skloni da brzo preformulišu bilo koju temu kao temu osnaživanja žena i prava na izbor. Ovo obezbeđuje zgodnu diverziju od razgovora o većim strukturama vlasti i društvenih normi koje ograničavaju žene, na različite načine, širom sveta.

Bio je ovo veliki mesec dana za “feminizam izbora”. Krajem marta, imperija modnog časopisa Vogue je pokrenula video “Moj izbor” u Indiji, kao deo svoje “osnažujuće” kampanje koja, bukvalno, uprošćava osnaživanje žena na niz izbora.

Moj izbor.

Video se viralno proširio i, kako je novinarka iz Indije Gunjeet Sra primetila , licemerje “industrije koja se zasniva na fetišiziranju, objektivizaciji i jačanju seksističkih standarde lepote žena“, dok navodno promoviše feminizam, ostalo je u velikoj meri neprimećeno.

Ova liberalni brend “feminizma izbora” je doživeo svoj logični, ako ne apsurdni zaključak, kada je kandidat Liberalno demokratske stranke na predstojećim izborima u Velikoj Britaniji pokušao da objasni snimak na kome mu žena pleše u krilu u striptiz klubu. Očigledno, to je sve deo njegove feminističke misije kojom pomaže u “osnaživanju žena da donose zakonske odluke, a ne da osuđuje zakonske odluke koje su one napravile”.

Čak je i Playboy nedavno odlučio da se odmeri po u finijim tačkama feminističke teorije, i da se opredeli u korist prava žene da bude podvrgnuta pornografskom pogledu. Koji se, zgodno, uklapa veoma lepo sa njihovim poslovnim planom, naravno.

Incidenati poput ovih, kao i otrcani argumenti o tome da li je Bijonse feministkinja , ili da li bi muškarci političari trebalo da nose majice sa natpisom “Feministikinja Ovako Izgleda“, inspirisali su novu kolekciju feminističkih tekstova, “Zabluda Slobode: Ograničenja liberalnog feminizma”.

U knjizi, koju sam uređivala sa drugima, nas 20 se bavimo različitim temama koje su postale deo prostora “feminizma izbora”: od pornografije i prostitucije, da sakaćenja ženskih genitalija, od ženskih časopisa i braka, do seksualnog nasilja. Iako dolazimo iz niza različitih perspektiva, svi kritikujemo ideju da bi “izbor” trebao biti krajnji arbitar slobode žena.

Floriane Legendre

Floriane Legendre

Mnoge od nas smatraju da je uspon ovog pop-feminizma zapravo opasniji nego što sprdnja sa ispraznim završetkom “Biram svoj izbor” može sugerisati.

Pre svega, argumenti izbora su suštinski pogrešni, jer pretpostavljaju nivo nesmanjene slobode za žene koja jednostavno ne postoji. Da, pravimo izbore, ali oni su oblikovani i ograničeni nejednakim uslovima u kojima živimo. Imalo bi smisla da se nekritički proslavlja izbor u post-patrijarhalnom svetu.

Drugo, ideja da više izbora automatski proizvodi više slobode je neistinita. Ovo je u suštini samo prodaja neoliberalizma sa feminističkim preokretom. Da, žene danas, na primer mogu raditi ili ostati kod kuće ako imaju decu, ali ovaj “izbor” je prilično šupalj dokle god se uzgoj dece i dalje izgrađuje kao “ženski posao”, i dok ne postoji dovoljno podrške države za brigu o deci, i dok su žene bez dece su opisane kao sebične.

Treće, fokusiranje na izbor žena kao kvintensenciju feminizma je rezultiralo u perverznoj vrstu okrivljivanja žrtve – i odvlačenja pažnje od stvarnih problema s kojima se žene još uvek suočavaju. Ako niste zadovoljne kako stvari stoje, ne krivite mizoginiju i seksizam, razlike u platama za žene i muškarce, ukorenjene rodne uloge, nedostatak predstavljanja žena u odborima ili u parlamentu, ili epidemiju nasilja nad ženama. Krivite sebe. Vi ste očigledno napravile pogrešan izbor.

Kako sociologinja Natali Jovanovski ističe u svom poglavlju “Zablude Slobode“, nije iznenađujuće što je ova vrsta liberalnog feminizma je postala prominentna. Dajući prednost individualnom izboru pre svega, “feminizam izbora” ne osporava status kvo.

On ne zahteva značajne društvene promene, a efikasno podriva pozive za kolektivnu akciju. U osnovi, takav feminizam ne traži ništa od vas i ne donosi vam ništa zauzvrat.

Umesto otpora, sada su aktivnosti koje su nekada držane kao arhetipovi podređenog položaja žena predstavljene kao oslobođavajući lični izbor. Seksualno uznemiravanje je iznova formulisano kao bezopasne šale u kojima žene mogu da uživaju. Brak je rekonstruisan kao pro-feminističko zaljubljivanje.

Labioplastija se smatra korisnim kozmetičkim poboljšanjem. Pornografija je rebrendirana kao seksualna emancipacija. Objektivizacija novo osnaživanje.

Umesto da govorimo o viziji za budućnost sa više ravnopravnosti, ostajemo zagledani u sebe sa uzaludnim raspravama o tome da li su pojedine žene loše “feministkinje”. Ili kao što je tu igru novinarka Sara Ditum nazvala “Možeš li biti feministkinja i… “. Kao da je pravi problem napretka žena da li možemo ili ne možemo živeti u skladu sa nekim bajkovitim feminističkim idealom.

Toliko je temeljna individualizacija “feminizma izbora”, da kada žene kritikuju pojedine industrije, institucije i društvene konstrukcije, često su suočene sa optužbama da napadaju žene koje učestvuju u njima. Značaj analize na strukturalnom nivou je gotovo potpuno izgubljen u popularnim shvatanjima feminizma.

Poređenja radi, bilo bi sasvim suludo sugerisati da je marksista kritikujući kapitalizam napadao najamne radnike. Slično, izgledalo bi veoma čudno sugerisati da oni koji kritikuju Big Pharma mrze ljude koji rade u farmaceutskim fabrikama. Ili da oni koji dovode u pitanje naše kulturno oslanjanje na brzu hranu napadaju decu iza pulta u McDonaldsu.

Na kraju, promocija “izbora” – i mit jedne već postignute ravnopravnosti – ometaju našu sposobnost da osporimo upravo institucije koje drže žene nazad. Ali borba nije gotova.

Mnoge žene naglašavaju da je feminizam neophodan društveni pokret za ravnopravnost i oslobođenje svih žena, a ne samo floskule o izborima za neke.

 

Knjiga “Zabluda Slobode: Granice liberalnog feminizma” je objavljena u Australiji u martu. Takođe je dostupna na međunarodnom planu.

Naslov originala “No, feminism is not about choice” via https://theconversation.com/