Uspavanka za malu Nataliju ili kako (u)rušiti četiri zida

Nasilje u porodici predstavlja specifičan vid nasilja koji se ne sme tretirati na isti način na koji se tretiraju drugi oblici nasilje. Odnos između nasilnika i žrtve zahteva uključivanje više službi, a pre svega Centra za socijalni rad, policije i tužilaštva. Skoro svakodnevno svedočimo neadekvatnom radu pomenutih službi, a evo i ličnog iskustva jedne žene koja je pokušala da prijavi slučaj nasilja u porodici – https://padaavala.wordpress.com/2015/01/16/uspavanka-za-malu-nataliju-ili-kako-urusiti-cetiri-zida/


Oko dva me zove na mobilni onaj policajac što je hteo da me uhapsi ako nikoga ne nađe u stanu.
“Gospođooo! Halo, gospođooo!”
“Da, ja sam.”
“Evo, zovem vas da vas obavestim: uviđaj je završen, pa da ne bude posle… Vidite, ja sam bio na toj-i-toj adresi i zvonio sam i vrata mi je otvorilo jedno lice. U stanu su bila tri lica. Rekao sam im da pripreme lične karte. Pitao sam onda da li je ovde bilo nekog nasilja i sva tri lica su odgovorila da nije. Drugo, da znate, žena i jedan muškarac iz stana su supružnici, tako da nije bilo nasilja,” završava izveštaj.
“Čekajte, kako to mislite?,” pitam u čudu.
“Pa lepo vam kažem gospođo, oni su supružnici, tako da nije bilo nasilja!” uporan je.
“Jel’ vi meni sada kažete ako su oni u braku da nije moguće da postoji nasilje… to mi kažete?”
“Tako je, gospođo!” ozbiljan je.
“I samo još nešto: jedno lice je u narkomaniji, tako da…”
“Tako da, šta?” pitam.
“Tako da – nije bilo nasilja! Ne može biti nasilja, ako ima narkomanije!” pobednički zaključuje.
“Da li ste razgovarali sa ženom koja je bila u stanu?” pitam.
“Gospođo, lepo sam vam sve rekao. Obavio sam razgovor sa sva tri lica. Uviđaj je završen i ja sam vam sve javio kako sam vam i rekao. Sada moram da idem!”
“Hvala što ste me obavestili.”
Teško dišem.

via Žene sa Interneta