PRIVATNOST KAO VALUTA | B E T O N :: KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET

Danas opet počinje hajka temu abortusa. Blic je objavio jedan senzacionalistički tekst koji raskrinkava obavljanje abortusa “van zakonom propisanog perioda” u 18. nedelji trudnoće. http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/521518/UHAPSEN-POZNATI-GINEKOLOG-Uzeo-mito-za-abortus-u-petom-mesecu

Ako pogledamo zakon (http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_postupku_prekida_trudnoce_u_zdravstvenim_ustanovama.html), on kaže:

Postojanje uslova za prekid trudnoće utvrđuje:

1) DO navršene DESETE nedelje trudnoće – lekar specijalista akušerstva i ginekologije zdravstvene ustanove;

2) OD navršene DESETE nedelje trudnoće DO navršene DVADESETE nedelje trudnoće – konzilijum lekara odgovarajuće zdravstvene ustanove;

3) POSLE navršene DVADESETE nedelje trudnoće – etički odbor zdravstvene ustanove.

Ovaj Blicov senzacionalistički tekst apsolutno ne objašnjava zašto je “pacijentkinja iz Čačka” tražila abortus u 18. nedelji trudnoće. Novinari takođe ne smeju da iznose detalje iz njenog zdravstvenog života.
Postoji još makar dve mogućnosti – ako pogledamo zakon.

Dakle u najavi je još jedna senzacionalistička hajka na ŽENE KOJE IMAJU ABORTUS i njihove “POMAGAČE” (hirurge, ginekologe, medicinske ustanove) – a prosečni građanin ili građanka Srbije u proseku jako malo znaju o tome pod kojim uslovima se abortus može, mora i najčešće radi. Zakonske okvire nikada neće objasniti niko od pravnika ili lekara.
U najavi je ponovo napad na zakonsko pravo žene na abortus.

Podsetićemo vas da smo prethodne godine imale sličnu situaciju:

“Kada se govori o zloupotrebi podataka iz privatnog života žena, u eri opšte umreženosti i sve manje kontrole granica intime, najčešće se misli na tzv. doksovanje – prikupljanje fotografija, snimaka ili priča koje su osobe doborovoljno podelile sa svojim prijateljima na društvenim mrežama, a koje se zatim šire mrežom zarad javnog sramoćenja. Mada i u srpskoj blogosferi ne manjka primera ove vrste nasilja nad ženama, država i dalje prednjači u sistemskom kršenju prava na privatnost, smatra informatičarka poznata pod pseudonimom Sajber Vanderlast, inače aktivistkinja mreže „Žene sa Interneta“. Privatnost je, međutim, i ovde je tek prva prepreka zadiranju u fundamentalna ljudska prava.
Ona podseća da je krajem novembra prošle godine usvojen novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja čijim je odredbama predviđeno prikupljanje podataka o prekidima trudnoće. I dok se javnost bavila „spiskovima žena koje su abortirale“, državni službenici su tvrdili da je ovakvo rešenje nužno da bi se sprečile „zloupotrebe“. O kakvim je zloupotrebama reč?
– Zakonom su žene koje su zdravstveno osiguranje stekle na osnovu posebno ranjivog položaja u društvu, onemogućene da se dalje leče o trošku države ukoliko je zavedeno da su izvršile abortus u državnoj bolnici, ističe Sajber Vanderlast. Legalan prekid trudnoće i ustavom garantovano pravo na samostalnu odluku o rađanju, prikazani su ovim zakonom kao „zloupotreba“, čime je opravdano i prikupljanje podataka o izvršenim abortusima.
– Zašto je „RFZO spisak“ uspešno uplašio i ucenio građanke? Zato što je poznato da su slučajevi povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji veoma česti, a informatički povezane državne ustanove otvaraju prostor za analize (i zloupotrebe) opsežnih podataka koje one prikupljaju o nama, ukazuje aktivistkinja.
Strah od javnog sramoćenja moćan je „regulator“ kritičkog diskursa. – Poslednjih sedmica, na Internetu se šire vesti o tome da građanima i građankama stižu neželjene sms poruke u kojima se žene koje su abortirale proglašavaju ubicama i pozivaju da „nose crninu“, navodi Sajber Vanderlast. Informatičko umreženo doba logično nameće pitanje gde su pošiljaoci ovih bot-poruka pribavili bazu podataka sa brojevima telefona? Nije nemoguće da su uz naš broj dobili i naše ime i prezime.
Mreža „Žene sa Interneta“ prati i analizira odnos medija prema ženama, posebno kada je reč o privatnosti žrtava. Svakodnevno smo u prilici da u novinama pročitamo lične podatke o žrtvama silovanja ili ubistava, kojima mediji cementiraju sliku o tome da u Srbiji – često ni mrtve – nemamo prava, čak ni na privatnost. Ne čini mi se iracionalnim da sam pod ovakvim okolnostima, ovog proleća u banci pristala da me bankarka u bazi podataka zavede kao „udatu ženu“. Dobila sam kredit i imaginarnog supruga, ironično konstatuje blogerka.”

http://www.elektrobeton.net/beton-plus/privatnost-kao-valuta/

via Žene sa Interneta