Danas se i u Srbiji obeležava svetski dan ljudskih prava. Zbog toga želimo da Vam prikažemo kako rasizam u Srbiji ostaje neprimećen, kako se normalizuje i kako se NESVESNO prenosi drugima. U Srbiji je poslednjih nekoliko meseci bilo puno otvorenih rasističkih ispada u javnosti (uperenih mahom na Rome, migrante koji borave u našoj zemlji i Albance), a pojedinci koji su izgovarali rasističke izjave su prepoznati, ali mnogi nisu osuđeni za govor mržnje.

Nama, kao društvu sa visokim stepenom rasističke predrasude u samoj kulturi, vrlo lako promiče upravo normalizacija rasizma kroz jezik. Kako ona nastaje? Ko nas uči rasizmu? Svi mi. U Srbiji i dalje imamo roditelje koji svoju decu “doje” ksenofobijom i rasizmom od malih nogu pa kažu: “Ako ne budeš dobar odneće te Cigani”… ali postoje i suptilnije forme ispoljavanja rasističkih stavova.

Naišle smo na jedan Facebook status u kome muškarac koji ga je pisao (na slici levo) sreće NAPUŠTENOG MALOLETNOG BELOG DEČAKA u pet ujutru. Ovako ga opisuje:

“Gledam i ne verujem, beo, bez akcenta, lepo obučen i obuven, čist i lep crnokosi plavooki mršav dečkić.”

Rasistički stavovi se prenose i namernim sugestivnim isticanjem rasne i etničke pripadnosti pojedinaca o kojima se govori. Na primer, kada se opisuje “izvanredan uspeh” pripadnika Romske nacionalne manjine, u Srbiji se obavezno navodi nacionalnost te uspešne osobe.
To se pravda pokušajem afirmacije i integracije Roma u društvu.
U slučajevima kada se piše o “pripadniku većine” (etničke, rasne) koji se našao u uznemirujućoj društvenoj situaciji (koje povezujemo sa rasističkim predrasudama), primenjuje se druga jezička strategija. Posredno se tada opisuje i ističe da se radi o beloputom čoveku (obično muškarcu ili muškom detetu), srpske nacionalnosti. Kako na primer postoji predrasuda u Srbiji da su samo deca Romske nacionalnosti – deca ulice o kojima roditelji ne brinu, ukoliko naiđemo na izuzetak koji ruši tu predrasudu, društvo upada u neku vrstu MORALNE PANIKE. Dakle kada u Srbiji strada taj beli muškarac (dečak), Srbin, tada situacija postaje alarmantna, i ljudi MASOVNO reaguju na takve priče.

Na ovom linku https://www.facebook.com/vlada.milovanovic.121/posts/1504107626517845?pnref=story pročitajte kako su priču komentarisali ljudi koji su je pročitali. Potom pročitajte našu verziju te priče, i recite nam, da li bi naš Bekim dobio preko 4500 lajkova i preko 1700 share koliko ih je dobio dečak Ivan?

veća verzija fotografije ovde: http://i.imgur.com/8Txtixj.png

via Žene sa Interneta