Zdravlje nije samo medicinsko, već i političko pitanje

“Kriza menja prioritete nacionalnih vlada podrivajući njihovu sposobnost da obezbede brigu o siromašnima, bolesnima i slabima. Oni koji stvaraju politiku prvenstveno zadovoljavaju finansijske potrebe bogatih, zdravstvene i farmaceutske industrije, kao i privatnih medicinskih ustanova. To šteti zdravlju i blagostanju žena širom sveta. Siromašne žene praktično nemaju mogućnosti lečenja na odgovarajući način. One nemaju novaca i ne mogu da slede čak ni osnovna uputstva za lečenje, kao ni pristup alternativnom lečenju, jer su i ovi načini često veoma skupi u odnosu na njihov životni standard. Dok definicija SZO reproduktivnog zdravlja podrazumeva ljude koji su u mogućnosti da imaju zadovoljavajući i bezbedan seksualni život, ostaje pitanje da li je u kontekstu mera štednja i povlačenja države iz zdravstvenog sektora to moguće. Isto tako, vlade treba da izrade zdravstvene programe koji će odgovarati konkretnim biološkim i društvenim potrebama žena. Potrebno je obrazovati žene da poznaju svoje telo, te im omogućiti da slušaju svoje potrebe i same odluče (a ne ograničeno zakonima, uredbama i pravilima koje propisuje država) kada će otići na preventivni pregled i istovremeno omogućiti zdravstvene usluge dostupne na svim nivoima zdravstvene zaštite, kao i potpuno finansijski dostupne lekove, kontraceptivna sredstva i abortus. Ovo pitanje se ne odnosi parcijalno samo na mogućnost prevencije i ostalih usluga reproduktivnog zdravlja, već i zdravlja i zdravstva uopšte, a time i kreiranja ekonomske politike.”

via Žene sa Interneta