Kastracija? | Peščanik

“Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati”

***

„U svom uvodniku od 29. decembra 2009 („Kastracija!“), Politika s odobravanjem dočekuje predlog da se u Srbiji uvede nova krivična sankcija: hemijska kastracija za višestruke silovatelje i pedofile. Najavljujući taj predlog u Skupštini, poslanik V. Batić je kazao da se „takve kazne primenjuju i u razvijenim zemljama“, u šta, izgleda, veruje i uvodničar Politike, kada piše da se hemijska kastracija sprovodi u Norveškoj, Danskoj i četiri države SAD, pominjući i „fizičke kastracije“ u Češkoj.

Tvrdnje poslanika Batića i uvodničara Politike nisu tačne. Ni u jednoj državi ne postoji kastracija (ni hemijska ni hirurška) kao krivična sankcija (a još manje kao kazna), dakle kao mera koja se prema osuđenom licu može primeniti protiv njegove volje, a na osnovu sudske odluke. (Delimičan izuzetak je novi poljski zakon, koji još nije počeo da se primenjuje i o kome će nadležne institucije EU tek imati da se izjasne.) U navedenim, a i nekim drugim državama postoji mogućnost da se seksualni prestupnici dobrovoljno – na sopstveni zahtev i uz sopstveni, slobodan i informisan, pristanak podvrgnu hemijskoj terapiji koja – dok traje – smanjuje njihov libido. U nekim zemljama, ova terapija može da se primeni umesto zatvorske kazne, a u nekima se administrira licima lišenim slobode. U svim slučajevima, međutim, ona je samo jedna terapeutska mera, čija je svrha da – u sprezi s drugima, poput psihoterapije – doprinese resocijalizaciji prestupnika. I, da ponovimo: ona mora biti dobrovoljna.

O uvođenju dobrovoljne hemijske terapije za silovatelje i pedofile može se razgovarati, pri čemu treba pažljivo slušati šta o toj temi imaju da kažu stručnjaci i izučiti efekte „hemijske kastracije“ tamo gde se ona primenjuje. Ali, uvođenje mandatorne, prinudne terapije seksualnih prestupnika ne može biti stvar dogovora i predmet pogađanja, jer je ona protivna Ustavu, koji u članu 25 jasno kaže: „Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka“. Ljudsko telo i ljudski organizam ne mogu biti predmet izvršavanja krivičnih sankcija. Kazne mogu da ljudima oduzmu ili ograniče slobodu kretanja ili materijalna dobra, ali ne smeju da menjaju hormone u njihovom organizmu, jer time narušavaju njegov integritet. Pravo izvršioca krivičnog dela da, pod vidom krivične sankcije, ne bude podvrgnut prinudnoj hemijskoj terapiji je u Srbiji dostignuto ljudsko pravo. A „dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati“ (čl. 20 st. 2 Ustava).

via Žene sa Interneta