Ona da rađa ~ *Blog dokone popadije*

3.12.13

Ona da rađa

EDIT (04. 12. 2013.) Zbog medijskog spina koji se pojavio u toku jučerašnjeg dana, moram nešto da objasnim. Sam zakon ni u jednom jedinom članu ne pominje reč spisak, registar, lista, baza ili na bilo koji drugi način daje naznaku da će biti na jedno mesto prikupljeni i evidentirani podaci o ženama koje su prekinule trudnoću. Republički fond za zdravstveno osiguranje je u obavezi da ove podatke prikuplja i čuva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i oni se ne smeju koristiti za druge svrhe niti učiniti dostupnim javnosti. Još uvek ne znamo kako će biti primenjen ovaj zakon, ali ako budete ikako imali informaciju da je došlo do zloupotrebe, slobodno se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti  ili meni lično na e-mail: office@dokonapopadija.com, kako bi pravovremeno reagovali svim raspoloživim pravnim sredstvima. 

Pre nedelju dana u skupštini Srbije usvojen je Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja koji će u sredu, 4. 12. 2013. stupiti na snagu.

Radi se o zakonu koji bi trebalo da deci, trudnicama i porodiljama, omogući pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, bez obzira na osnov po kome su osigurani, ako ova prava ne mogu da ostvare po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovaj zakon je imao nameru da reši jedan od gorućih društveno-ekonomskih problema, a to je pitanje zdravstvene zaštite dece, trudnica i porodilja u situaciji, kada, recimo, poslodavac ne uplaćuje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i zbog toga trudnica, porodilja ili dete nisu u stanju da ostvare pravo na zdravstenu zaštitu.
U ovaj kratki zakon od deset članova, pored plemenite namere zakonodavca da reši problem zdravstvenog osiguranja dece, trudnica i porodilja, vrlo perfidno je utkana i jedna krajnje politička odredba koja glasi:

 

Prvi stav, dakle kaže da je lekar, specijalista ginekologije dužan da da odmah po utvrđenoj trudnoći, odnosno, po izvršenom prekidu trudnoće trudnice koja ostvaruje zdravstvenu zaštitu po ovom zakonu o tome obavesti Republički fond.
Šta ovo u stvari znači?
Premda ne piše eksplicitno u zakonu, možemo osnovano pretpostaviti da pravo na zdravstvenu zaštitu po ovom zakonu počinje onog momenta kada lekar, ginekolog, obavesti Republički fond da je ta i ta žena trudna, jer zakon garantuje zdravstvenu zaštitu trudnicama i ovo je nesporno.
Sporan je drugi deo ove odredbe, a to je obaveza lekara da obavesti Republički fond o izvršenom prekidu trudnoće. Da li ovo znači da žena koja izvrši abortus gubi pravo na zdravstvenu zaštitu po ovom zakonu? Odgovor na ovo pitanje: DA.
U stavu dva člana 5. predviđena je obaveza zdravstvene ustanove u kojoj je porodilja rodila mrtvo dete da odmah obavesti o tome Republički fond. U stavu 3. piše da porodilja koja je rodila mrtvo dete ima pravo na zdravstvenu zaštitu tri meseca po podođaju. Za žene koje su prekinule trudnoću nije predviđeno ovakvo pravo. Štaviše, zakon eksplicitno navodi u stavu 5 da će Republički fond na osnovu ovih obaveštenja odlučivati o prestanku prava u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, ovaj zakon je trebalo nazvati:  ,,Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, osim onih trudnica koje su abortirale”.
Zašto je ovo problem?
Zamislimo sledeću situaciju:
Izvesna Ž. je silovana i ostala je u drugom stanju. Ž. odlazi da abortira, ali, kao i većina žena u Srbiji, nema sredstava da se leči kod privatnog ginekologa. Prilikom abortusa, dolazi do komplikacija, premda je sam abortus izvršen, o tome uredno obavešten Republički fond, da joj ukine pravo na zdravstveno osiguranje, ispostavlja da se je potrebna još jedna kiretaža, jer prvi put nije lepo očišćena, a ona za to nema para. Dakle, Ž. u ovoj situaciji nema nikakva prava i možemo samo da joj držimo palčeve da ne umre od sepse (unapred se izvinjavam zbog mogućeg lupetanja vezanog za medicinu, ovaj primer je samo ilustrativan). Državu jednostavno nije briga za Ž., država ne subvencioniše zdravlje onih žena koje ne žele da rađaju iz bilo kog razloga.
Sve i da Ž. nije silovana (mada sam namerno uzela ovaj primer, jer, šta  god mislili o prekidu trudnoće, ne možete ostati ravnodušni na činjenicu da Ž. nije ni najmanje kriva što je zatrudnela), državu prosto nije briga. Dobićeš pomoć ako želiš da rađaš, a ako nećeš, koji god da je razlog zašto ne želiš da rađaš, što se države tiče možeš slobodno da crkneš, jer joj nisi zanimljiva.
Ovaj zakon nas vraća na primarnu, patrijarhalnu (za ovu državu, reklo bi se i jedinu) ulogu žene u društvu – da rađa. Ona da rađa, on da brani.
                                                6817694280_f7cb26c351_z
Ovakav stav plemenitog zakonodavca potkrepljen je i činjenicom da se Republički fond obaveštava o izvršenim abortusima. Iako Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da je ova odredba u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ostaje pitanje zašto država, ako je već imala očiglednu nameru da diskriminiše žene koje su odlučile da prekinu trudnoću, nije našla drugi način da im ukine ovo pravo, nego je to moralo biti kroz obavešavanje fonda da je ta i ta žena tad i tad izvršila abortus. Sve i da se ti podaci drže u tajnosti, da poverujemo u moć Republičkog fonda da ih zaštiti, ostaje pitanje, šta se događa u svesti jedne žene koja želi da prekine trudnoću, kada zna da o tome treba da bude obaveštena jedna državna institucija? Možemo li reći da se time vrši dodatni pritisak na one žene koje ne žele da rađaju?
Ovim zakonom, na prvi pogled, nije nikako dirnuta sloboda žene da odlučuje o tome da li će roditi. Sloboda svakoga da odlučuje o rađanju, da citiram plemeniti nam Ustav Republike Srbije. Ipak, on je posredno i te kako diskriminisao one žene koje ne žele da rađaju, ukazajući nam da su zdravstvenu zaštitu zaslužile samo trudnice i porodilje koje ,,isteraju” trudnoću do kraja. Posle ovoga, ostaje kao neumitno pitanje: Šta je žena i njeno zdravlje za našeg zakonodavca, osim mašine za rađanje malih Srba?

via Žene sa Interneta

Save

Advertisements