Vizuelna čudesa Bojane Minović na BeFemu 2013!

Drage “Žene sa Interneta”,

u subotu 07.12.2013. godine u okviru “BeFem festivala” u Beogradu će se u KC Grad prostoru otvoriti izložba fotografija naše drage prijateljice i saborkinje Bojana Minović čije smo fotografije na stranici već delili

1377600_390419544417781_252482464_n[1]

Međunarodni dan devojčica

1379320_392970650829337_2022873294_n[1]

 

Međunarodni dan seoskih žena 

 

Iz najave učesnica na BeFemu, o Bojani:

“Bojana Minović je čobanica, fotografkinja i planinarka. Svakog dana ona je uključena u procese učenja, predavanja i kreacije uz pomoć tehnologije. Ona je feministička web i video aktivistkinja.”

Kao svojevrsan uvod u njen čudesni i senzibilni poetički svet pun vizuelnih čudesa u sasvim običnim prizorima, ovom prilikom, prenosimo i divnu pričicu o snu koji je Bojana usnila.

SRCE MI JE I DALJE JAKO LUPALO OD TREME I NAPORA

“sanjala sam uvrnut san u kome je kometa Ison toliko blizu i toliko vidljiva na nebu, pritom tako lepa, sjajna i treperava da od nje zastaje dah. onda su se pojavile neke male letelice kojima ljudi odu do nje, posmatraju je izbliza, čak je i diraju, a neki se i hvale opekotinama na prstima koje im je napravila i koje svetlucaju plavkasto i zlaćano iako bole. htela sam i ja da platim tih kao 10ak minuta kruženja oko komete u specijalnoj letelici, ali mi je Marijana Stevanović rekla da su to letelice oca Novaka Đokovića koji od toga ubira profit, pa sam se predomislila iz principa
kada je svanuo dan i kad je svetlost komete Ison izbledela i samo tužno tinjala u daljini bila sam razočarana, ali sam se iznenadila kad sam videla da je Kraljevo sada u jednoj uskoj kotlini i da su okolo visoka snežna brda kao na Alpima, živopisne fasade kuća, balkoni sa cvećem i zvonici crkava kao ono jedno mesto što prikazuju u dokumentaricima iz II svetskog rata, gde su boravili Hitler i Eva Braun. a u mom snu je 1. septembar i ja moram da krenem u školu kao učenica, iako sam svojih sadašnjih godina. vidim preko brda Zorica Scepanovic kako hita u školu, ali ona je nastavnica. razmišljam kako ću zakasniti sigurno. ali ne mogu da se nateram da požurim. na drugom brdu vidim neku grupicu ljudi kako sede i uživaju na kariranom ćebencetu na zelenoj travi, a među njima moja seja Natasa Matovic koja mi maše da im se pridružim. onda počinje da zvoni zvono koje najavljuje prvi čas i drveni rustiklani prozori na maloj beloj školi se otvaraju i lepe nasmejane nastavnice proviruju kroz njih. deca se tiskaju ispred vrata. a ja sam u nedoumici, očajna, razdirana dužnošću i željom da se pridružim društvu odraslih na livadi. imam nežnu belu košuljicu sa cvetnim vezom. utom jedna ogromna rundava ovca, veća od krave se zatrči na mene i obori me na zemlju. osećam njeno runo među prstima dok je guram od sebe, a bela bluzica mi se izgužva, ozeleni od trave, a na jednom mestu mi se zalepio i ovčiji brabonjak. očajna sam i plačem. vrata na školi se zatvaraju. čas je počeo, a ja nisam stigla u školu na vreme niti mogu da odem u prljavoj košuljici, musava i raščupana od rvanja sa ovcom na koju sam se pride sva umirisala, da ne kažem usmrdela. onda sam se probudila, a srce mi je i dalje jako lupalo od treme i napora.”

Neke od Bojaninih fotografija možete pogledati u online galeriji ovde:

Dođite na BeFem!🙂

via Žene sa Interneta