Istinita priča: Puna šaka zgužvanih novčanica | Labris

– Je l’ tvoj tata uposlio svu decu? Da li svi prosite za njega?
– Svi, ali ja sam najbolja. Najviše para zaradim i najlepše sam doterana.
– Je l’ bolje zaradiš u Skadarliji ili na splavovima?
– Kako kad, na splavovima je veća gužva. – Grickala je cipi-ripi i oblizivala se.
– Lana, hajde jednom da me vodiš na splavove, da me naučiš da prosim. Ako sretnemo Savku neće smeti da te dira i biće ti bolje sa mnom nego ovako kad si sama.
– Važi. Idem sad da radim, ćao!
– Čekaj molim te, ajde da se slikamo zajedno, za uspomenu?
– Ajde! – rekla je, namestila osmeh i ukipila se pored moje stolice.
– Vidi kako smo lepo ispale, ko majka i ćerka. Puno uspeha ti želim u životu i puno puno para!
– I ja tebi! – dobacila mi je Lana, udaljujući se. Skliznula je lagano kao pero niz kaldrmu Skadarske, do sledeće kafanske terase.

via Žene sa Interneta