11 činjenica o ćerkama

Čitateljka nam je poslala ovu odličnu analizu katastrofalnog teksta o odgajanju devojčica (http://superdete.com/0-1/11-cinjenica-o-cerkama):

“Evo kako sajt „Super dete“ podržava majke devojčica u prihvatanju rodnih stereotipa, kroz tekst koji je dostigao čak 5400 lajkova na Fejsbuku.
Prvo pođimo od onoga što je pozitivno: autor/ka polazi od toga da je stereotipno ponašanje nešto što majka ne očekuje unapred, čijom pojavom je zatečena i iznenađena. Takođe je zanimljivo što pretpostavlja da se majka neumorno bori protiv stereotipa i da je uložila dosta truda da ćerku nauči o rodnoj ravnopravnosti (i kupovala joj igračke „za dečke“). Ovo verovatno ima više veze s tim što je tekst preveden i preuzet sa nekog stranog sajta, nego s obraćanjem majkama u Srbiji koje ga čitaju. Međutim, ubrzo postaje jasno da „društvo u kombinaciji sa prezastupljenim marketingom“ odnosi pobedu. Čini se da je tekst je pisan sa dobrom namerom da nam olakša da prihvatimo ovaj neželjeni ishod.

Dakle, da vidimo šta je to što tekst poručuje nama – zamišljenim majkama (gotovo feministkinjama?): od 11 „činjenica“ – 7 se odnosi na izgled, a 2 na „tipično ženske osobine“ – preteranu emotivnost i manipulativnost. Ćerke (ili „naše princeze“) odlikuju sledeće osobine: obožavaju roze, barbike, balet, nakit, haljine, štikle, šnalice, cvetiće… Stvari koje su joj važne (a očigledno i nama, jer su izvor naših sukoba): haljinice, izbor odeće i obuće, i frizura, i… izgled i… haljinice… Ona je neumorna u ćaskanju, preterano emotivna („naviknite se na stalnu dramu“) i manipuliše (izgledom – svojim najmoćnijim oružjem), i naravno – neodoljiva, najlepša… (E, da i brže sazreva u „svemu“ od dečaka i povremeno joj treba spomenuti i da je pametna.)
Većina ovih osobina se javlja „vrlo rano, gotovo čim prohoda“, pa nije baš sasvim jasno kako su to društvo i marketing odneli pobedu nad našim roditeljskim uticajem.

Ovaj la vie en rose kvari samo implicirani rivalitet sa drugaricama (oko lepote) i sa mamom (oko muškarčeve, tj. tatine ljubavi i pažnje).

I, na kraju, sirote mame dečaka nam zavide zato što „vi sa ćerkicom zajedno uređujete njenu sobu, kupujete haljinice, lakirate nokte dok su mame dečaka zauzete kopanjem glisti i razgovorima o superjunacima.“ Zaista, dok se one bave aktivnostima u prirodi i rade na identifikovanju svoje dece sa moćnim likovima koji spasavaju svet, mi se, na toliko različitih načina, bavimo iznova i iznova njenim izgledom. Sasvim adekvatna priprema za svet u kome će uskoro biti ocenjivana od strane vršnjaka od 1 do 10 i u kome će biti vredna onoliko koliko je poželjna.
Posle svega ovoga, šta nam preostaje nego da pokleknemo pred ovim neumoljivim „činjenicama“ i prosto „uživamo u ovim momentima“, slaveći „ženstvenost“ svoje ćerke. Pošto smo prihvatile neminovnu sudbinu i odustale od indoktrinacije feminizmom, ostaje još samo da je prijavimo za „Toddlers&Tiaras“.

via Žene sa Interneta