Žene nisu građani drugog reda

Filip Babić suštinski ne razume da nije on taj koji ženi “daje definiciju i vraća slobodu”. Ima “dobru nameru” da prenese poruku o diskriminaciji žena, pa kaže:

“Žena je ta koja nas devet meseci nosi u sebi, da bi nas posle dojila i godinama hranila, presvlačila nam pelene, odeću, previjala rane i posekotine. Žena je ta koja svoju životnu svrhu dodeljuje odgajanju dece i pružanju svega svojim mališanima.”

Na ovaj način ženina zasluga je prvenstveno pozicionirana u njenoj biološkoj moći – da rađa i preuzima ulogu majke, roditelja, hraniteljice, negovateljice… Hvalospevom u vezi sa JEDNOM OD ULOGA KOJE ŽENA U DRUŠTVU IMA nam samo pravi medveđu uslugu, svodeći nas na ovu ulogu. Žene su i mnogo šta drugo osim MAJKE.

Potom govori o razumevanju koje žene imaju (za muškarce):

“Žena je ta koja će nas naučiti da budemo pažljivi, tolerantni i puni razumevanja i osećanja. ”

Ponovo svodi žene na strereotipni način viđenja žena kako “emocionalnijih” od muškarca, što zapravo ne izlazi iz ženama društveno dodeljene uloge.

I onda ukazuje na FIZIČKE RAZLIKE među polovima (koje se često koriste protiv nas) i zaključuje da je diskriminacija žena posledica “povređenog muškog ega”. Jer, “BOYS WILL BE BOYS”!

“Ako je žena zapravo naš doživotni saputnik i vodič, zašto se prema njoj ophodimo kao prema biću nesposobnom za mnoge stvari? Zato što je muški ego takav – ne da prostora istinski jačem i lepšem polu. Ukoliko ijedan muškarac pomisli da je jači od žene, neka razmisli ponovo. Ljudsko telo može podneti 45 decibela bola, a donošenje deteta na svet iznosi čitavih 57 decibela. Fizički, žena možda ne može podići 200 kilograma teške tegove, ali duševno im mi muškarci ni blizu nismo ravni.”

Takođe ne propušta priliku da nam opet nametne priču o tome da žene rađaju, pa se zbog toga moraju poštovati. Šta je sa onima koje ne rađaju, svojevoljno ili zbog nekih okolonsti? Da li su onda one manje vredne?

Potom potpuno greši, jer ne zna da je “borba za ravnopravnost polova” nešto noviji društveni izum.🙂

“Premda borba za ravnopravnost polova traje otprilike koliko i sama istorija čoveka…”

I zaključuje, iskreno, ali netačno: “… njen ishod još ne ide u korist jačem polu – ženama. ”

Ishod borbe za ravnopravnost polova sastoji se u hiljadu primera ozakonjenog ravnopravnog tretiranja žena u društvenom životu – nakon sto godina u Srbiji možda deluje da je dosta loše danas, ali ne može se reći da je BORBA UZALUD i da ne ide u prilog ženama.
Priča o “jačem i slabijem” polu je patrijahalni koncept (bez obzira kako ga koristite) i ne pripada sferi političke borbe za ravnopravnost.

A onda pokušava naš novinar da napravi silazak iz opštih mesta u današnje, moderno vreme, pa kaže:

“Može se reći da se pojavom, razvojem i na kraju širenjem internet mreže idieologija o jednakosti polova proširila brzo i došla skoro da svačijeg uveta (to jest oka), ali kao ideologija još ne živi.”

Borba za ravnopravnost polova (ili feminizam) nije “ideologija”.

Ostatak grešaka u tekstu – pronađite same!

Oh, ne…ne, ne, ne! Ne mogu da se suzdržim!

POMENUO JE I “ZAPREMINU MOZGA” i “LEPŠU POLOVINU”!😉

via Žene sa Interneta