OSVAJANJE SLOBODE

Zabrinuta feministkinja o protestu u petak!

I na kraju nije bitno ko jeste, a ko nije dobio taj sms sa pozivom na okupljanje. Ja sam, eto igrom slučaja, dobila nekoliko, iz potpuno različitih i nepovezanih izvora. Od kad sam ga dobila do 15 min pred izlazak iz kuće nisam znala šta ću uraditi. Should I stay or should I go?!

Bila sam na vezi sa brojnim prijateljima i prijateljicama. Bilo me je strah, jeste. Želudac mi se stegao. ’90-tih sam išla na proteste bez razmišljanja, bez strahe … mladost – ludost. Tada nisam ni shvatala kolika je moguća opasnost. Nisam mogla dobro da procenim bezbednosnu situaciju😉 .

Sad sam to mogla. Što sam i učinila:

Prvo: mogu da me uhapse, ni po jada prekršajna prijava, ništa strašno. Been there, done that ’90s. OK.

Drugo: mogu da me pretuku fašisti, to mi se još nije desilo. Zatim kao posledica prebijanja bih mogla da završim u urgentnom, a u slučaju težih posledici bih morala da otvorim bolovanje. Ako bi se desila ova druga varijanta onda bi se moje ime, možda, uz imena drugih povređenih našlo u medijima. A to za sobom povlači i činjenicu da bi moje “drage” kolege i koleginice saznali da sam možda lezbejka ili bi, ili samo neko ko podržava LGBT pokret. Što bi u roku od nekoliko meseci dovelo i do mog otkaza, s obzirom da radim u izrazito homofobičnom okruženju.

Želudac je zaigrao mali tango. Pa makarenu, pa sve što moje telo ne može da izvede. Mozak je sproveo bezbednosnu preocenu.

Ko jebe bezbednosnu procenu – IDEMO!

I šta bi? Ništa malo sam se prošetela sa prijateljicama, prijateljima, poznanicima/cama, istomišljenicama/cima … popušlia pola pakle cigareta. Bila srećna. Došla kući, bila srećna.

Ustala u subotu, otišla na pijacu i bila srećna.

Osvojili smo ulice grada u petak, na kratko.

To možemo uraditi kad god ponovo poželimo!

via Žene sa Interneta