Saga o nesrećnom Vladislavu Đorđeviću – poglavlje seksualno uznemiravanje, u kome se romantičnom stradalniku zalud diže kita

47784_310334285759641_802952895_n

Pošto smo propratile Vladislavljevo cviljenje na okrutnu muškomrzačku književnost i prenele tekst o feminizaciji prosvete, u međuvremenu smo se upoznale sa njegovim uracima na sajtu Srpskog kulturnog kluba, gde se ovaj bizarni lik u seriji tekstova jada na nevoljni celibat, vladavinu radikalnog feminizma u Srbiji (sic!) i nečuveno zlo koje nam preti od lezbejki. Evo šta, recimo, veli o seksualnom uznemiravanju.

Vlastislav potpuno proizvoljno pripisuje lezbejkama kreiranje termina “seksualno uznemiravanje” te objašnjava kako mu to dođe i logično jer su ove, avaj, imune na muške čari: Колико је мени познато, првa која је о том феномену писала била је америчка лезбејка Адријeн Рич (Adrienne Rich). То што је она писала против „сексуалног узнемиравања” („sexual harassment”) на неки начин је и разумљиво: лезбејкама је свако мушко удварање непријатно. Koja od nas, inače, ne bi volela?! (Na stranu to što Adrijen Rič nije kreirala termin.)
Isprale nam mozak lezbejke te Vladimir nikako da se oženi, a kako ćete videti, čak ni da bude obeštećen za podlo izazvanu erekciju od strane besprizornih žena. Pošto je tako ustanovio da nam seksualno uznemiravanje u suštini laska, V. se opet vajka o klatnu na drugoj strani, pa su zapravo žene te koje uznemiravaju svojim seksi oblačenjem: Жене по правилу иду у утегнутим панталонама, уским и провидним мајицама, високим штиклама (које подстичу њихање кукова) и, уопште, на сваки могући начин еротски изазовно. Та појава је код нас честа свуда, а посебно у великим градовима. (…)Мушкарац који је изложен јаком еротском визуелном подражају, а није у стању да ту своју узбуђеност преточи у конкретан секс може се осећати фрустрираним. Сваки мушкарац, осим ако није баш монах у забитој келији, на десетине пута у току дана доживи такву врсту фрустрације. U tom grmu, dakle, leži zec!
Ali se seksualna frustriranost kod V-a romantizuje, pa mu tako on dođe senzitivni junak na koga se okomile beštije što – sram ih bilo! – hodaju ulicom u tesnim pantalonama. I ne samo to, V. Đ. bi želeo, za pretrpljeni bol i frustraciju, da bude sudski obeštećen! Ne lažem: Постоји много више сензитивних мушкараца који уместо истинске љубави свакоднево доживљавају разна „сексуална узнемиравања”. Ком суду они да се обрате за „сатисфакцију”?
Vladimir, doduše, priznaje, da muškarci znaju da budu neprijatni i da postoje tamo neka čak silovanja (minorni slučajevi, veli!), no šta je to spram njegovog stradalništva.
———————-
Vlastislav je, naravno, u svojoj potpunoj paranoji smešan i bizaran, te ga je lako otpisati kao potpunu budalu. Brzom pretragom utvrđujem da je dotični autor dve knjige: Mit o patrijarhatu i Prednosti žena, za koje ga valjda kvalifikuje njegova permanentna nejebica, pardon nevoljni celibat. Objavljuje za “Dveri”, “Novu srpsku političku misao”, “Srpski kulturni klub”, neodređeno je okvalifikovan kao prof. kada gostuje na nekakvim tribinama, autor je teksta “Шта знају хрватске усташе, али не и српски псеудофилолози?” u nekakvoj knjizi o latiničenju Srba. Pozitivne recenzije na njegove knjige objavljene su u časopisu “Polja”. U jednoj se recenziji čak navodi ovakav nečuveni bezobrazluk kojim se opravdava muško nasilje nad ženama: Postavlja se pitanje: da li bi naše sigurne kuće bile pretrpane zlostavljanim ženama da je muškarac ovdašnji manje frustriran zbog svoje ekonomske depraviranosti? (autorka recenzije Divna Bijelić)
Elem, marginalan lik ili ne? Moj je lični strah da ovaj lik predstavlja do ekstrema izvedene uobičajene sudove i paranoje o lezbejkama, feministkinjama i uopšte ženama u Srbiji, te kao takav ne predstavlja fringe pojavu, već donekle autorizovan glas jedne podle i opasne struje mišljenja, sa izvesnom institucionalnom zaleđinom. Šta vi mislite?