Pismo Savetu za štampu povodom izveštavanja o slučaju ubistva Stele Gundelj

February 20, 2013 at 12:05pm

U potpunosti prenosim tekst žalbe koji sam poslala, a žalba je dostupna javnosti njihovom sajtu, pa ako mi ne verujete pogledajte i tamo. Verujem da je važno da se pobunimo protiv ovakvih stvari koje kreiraju našu stvarnost i ma koliko vam taj otpor izgledao samo kao simbolički i iako vam se čini da “ne možete ništa da promenite” činjenica je da se zaista nikada ništa neće promeniti ukoliko svi budemo ćutali i gutali bez pogovora.

Ne smatram da je u redu demonizovati A.Š. koji je zaista ubio S.G. ali verujem da ne treba ni koristiti medije za opravdavanje jednog demonskog čina i smeštanje te situacije u kontekst koji može da je objasni i učini prihvatljivom.

943056_331786903614379_390739114_n

_______________________________________________________________________________________

Poštovani,
Obraćam vam se zbog načina na koji je slučaj o “beogradskom davitelju” propraćen na elektronskim medijima, preciznije na portalima http://www.telegraf.rs i http://www.nadlanu.com.

Prilažem linkove koji će vam izlistati sve tekstove sa portala nadlanu.com i telegraf.rs, a koji direktno krše načela novinarskog kodeksa.

http://www.nadlanu.com/pocetna/tag-strane.t-14941.383.html

http://www.telegraf.rs/?s=davitelj

Ako obratite pažnju na koji način je izveštavano o ovom slučaju, u kome je očigledno i dokazano da je A.Š. ubica S.G., pri čemu se ove medijske objave postavljaju kao “tampon zona” između pravosuđa, javnosti i UBICE (koga mediji ne oslovljavaju tako već se češće koristi “mladić”, “optuženi”, romantizirani “beogradski davitelj”) pri čemu se intenzivno radi na kreiranju atmosfere u kojoj će se pronaći opravdanje za njegov postupak i svaliti krivica na osobu koja je zaista žrtva. Poručuje se da je ona bila loša žena koja ga je prosto naterala da je ubije, i njemu je sad žao i teško jer nije on u stvari bio kriv.

Dakle, ukoliko je “Обавеза новинара је да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.” Onda nijedno merilo u ovom slučaju nije ispunjeno i smatram da vi, kao odgovorno telo, treba da reagujete po tom pitanju.

I drugo pravilo kodeksa je narušeno: “Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.” budući da su mediji bez ikakvih sankcija prenosili razna nagađanja, sklapali sliku kao slagalicu a zatim je tako nekorektno oblikovanu slali u svet i uticali na stavove javnog menja, što se vidi u sledećim tekstovima:

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Brat-ubice-Ceo-studentski-dom-je-znao-koliko-su-se-voleli.a-168512.295.html

http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Domski-drugari-Aleksandra-Sundica-Zelimo-da-kazemo-sta-je-prethodilo-quotnesrecnom-cinuquot.a-168740.295.html

U sekciji “odgovornost novinara” mogu da izdvojim bilo koje načelo jer su sva narušavana, ali: “Новинар је, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.” pri čemu jasno vidimo da je serija objavljivanih tekstova upravo diskriminacija, upravo opravdanje patrijarhalnog nasilja koje se u našoj sredini posmatra kao svakodnevna stvar, što je, koliko se ja sećam (a dobro mi je pamćenje) kršenje ljudskih i građanskih prava svake građanke Srbije.

Kada se tekstovi “prevedu” i analiziraju, svedu se na sledeće: “Nisam bila dobra žena, pametna sam i lepa sam a nisam smela da budem i nisam smela da biram šta ću da radim sa svojim životom, i to što nisam htela da ga provedem sa posesivnim kompleksašem nikako nisam smela da izaberem, tako da sam radi pokajanja odlučila da stavim svoj vrat u njegove muževne, sposobne šake i da guram sve dok se ne ugušim.”

Načelo koje poručuje “Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група.” je prekršeno kreiranjem iskrivljene slike o ubijenoj devojci koja je predstavljena kao promiskuitetna osoba (imala je čak 6 veza kojima je žonglirala uz pomoć pameti i lepote koji joj ni za šta drugo ni ne služe, je l’ ?) dok je “mladić” koji ju je surovo ZADAVIO, predstavljen kao “sportista, momak na mestu” koji je zapravo samo bio zaljubljen i patio je, bio u depresiji a to sve zbog NJE.

Dalje, “Новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима.” što je direktno suprotstavljeno načinu na koji su prenete izjave njegovih prijatelja, pri čemu nigde nije objavljen komentar prijatelja S.G. budući da je ona sada mrtva i da tu više nema šta da se priča?!

Mogla bih da vam pronađem primer za kršenje svakog pravila kodeksa, ali verujem da ne bi trebalo da radim VAŠ posao, i da je ovo dovoljno da razumete u čemu je problem.

Sa istim pitanjem sam se obratila i NUNS-u u vezi sa člancima sa portala telegraf.rs, prilažem print screen, ali sam dobila nezadovoljavajući odgovor koji je samo dodatno istakao impotentnost institucije koja postoji upravo da bi sprečavala ovakvu zloupotrebu medija. Ukratko, dobila sam pejstovan unapred pripremljen “PR sataraš” za spiranje odgovornosti.

Apelujem na vas da kao nezavisno telo zaista delujete po pitanju kršenja novinarskog kodeksa koji se dešava svakodnevno na web portalima koji imaju mnogo veći uticaj na mlade generacije (pripadnike istih generacija koji se međusobno ubijaju “zbog strasti”) nego štampani mediji.

—————————————————————————————————————————–

February 22, 2013 at 3:11pm

Poštovana gospodjice Milanović,
Žao mi je što je moj odgovor izazvao toliko gneva. Bez ikakve želje da polemišem sa Vašim stavovima i još manje da se “krijem” iza formalnosti, podsećam Vas da je Savet za štampu samoregulatorno telo u kojem je članstvo dobrovljno. Formiran je upravo zato što smo shvatili da unutar naše profesije mnogo toga nije dobro i mora da se promeni. Počeli smo sa vrlo ograničenim nadležnostima da bismo uopšte privoleli izdavače najvećih medija da prihvate Savet. Mi, za razliku od, recimo, RRA, nemamo iza sebe državu, pa ni mehanizme koji bi nam omogućili da medijima naredimo kako će se ponašati ili da ih npr. novčano kaznimo za kršenje Kodeksa, što Vam je, pretpostavljam, poznato.
Za godinu dana, koliko radimo, shvatili smo da moramo da promenimo dosta toga da bismo bili efikasniji i zato smo i pokrenuli izmene Statuta koje sam Vam pomenula, koje će nam omogućiti da razmatramo i žalbe na internet portale, ali i da izričemo opomene medijima koji ne prihvataju nadležnost Saveta. Svesni smo da je sve to još daleko od dovoljnog da se nešto bitno promeni u načinu pisanja naših medija, ali pokušajte da shvatite da ovakvi Saveti u razvijenim evropskim zemljama postoje gotovo stotinu godina, a ipak nisu rešili mnoga etička pitanja.
Što se tiče pravila da podnosilac žalbe mora biti lično oštećen (ili da ima saglasnost onoga ko jeste), na njemu, koliko je meni poznato, insistiraju sva samoregulatorna tela u Evropi, a citiraću Vam deo iz OEBS-ovih smernica za samoregulaciju u medijima:

“Može biti opasno pokretati istragu ako sami akteri članka ili priloga
nisu uložili pritužbu. Ljudi imaju apsolutno pravo da ne pokreću tužbu,
iz bilo kojeg razloga. Samoregulatorna tela zato dolaze u opasnost da
pokretanjem istrage bez pristanka oštećene strane naruše njegovu/njenu
privatnost koju garantuje legislativa o ljudskim pravima.
Pored toga, često je nemoguće da bilo ko izuzev onih na koje se informacija
odnosi zna kako je nastao naizgled uvredljiv članak ili prilog; to se moglo
desiti i uz punu saradnju sa naizgled oštećenom stranom. Samoregulatorno
telo koje se bavi medijacijom ne može znati šta bi za tu konkretnu osobu
bilo odgovarajuće rešenje ako ona sama na podnese tužbu. A za one od
kojih se očekuje presuda bilo bi teško da steknu kompletnu sliku situacije
bez gledišta jednog od centralnih aktera”.
Unapred se izvinjavam što ni ovim odgovorom nećete biti zadovoljni.
S poštovanjem,
Gordana Novaković

Poštovana Gordana Novaković,

Mislim da ste pogrešili – nije Vaš odgovor izazvao bes jer svakako nemate Vi kao sekretarka Saveta za štampu moć da jednim mejlom menjate realnost, tako da kao što napisah u prethodnom mejlu, nije upućeno lično Vama, niti je u pitanju bes, kako ga Vi nazivate.

U pitanju je građansko nezadovoljstvo time što institucije ne rade posao koji bi trebalo, što se i Vi i svi ostali upravo krijete iza nefunkcionalnih zakona koji se u odnosu na rast interneta i njegovog uticaja, presporo menjaju, što nezavisnim ili državnim institucijama, služi poput antibakterijskog sapuna za pranje ruku od odgovornosti.

Nemam primedbu na na odgovor koji ste mi poslali i potpuno mi je jasno da je ta oblast zakonski loše regulisana kao i da Savet za štampu kao mlada institucija ne može da ide protiv toga, niti da pokreće tužbu koju nije podneo neko ko je direktno oštećen.

Ali, koliko vidim ne postoje ograničenja kada se radi o prisutnosti Saveta za štampu u javnosti, promovisanju vaših ciljeva i ukazivanja da postoji mogućnost da se građani ili građanke žale? Ne vidim zabranu da Savet kao nezavisno telo javno ukaže na nekorektnosti i na to da objavljeni sadržaji nisu u skladu sa zakonom o javnom informisanju?

Iako sam svesna da Savet nije u obavezi da reaguje na bilo koji način, verujem da bi trebalo da bude bez obzira na prihvatanje njegove nadležnosti od strane medija, koje tek treba da osvoji.

Zar nije uloga tela kao što je Savet za štampu upravo pokretanje dijaloga umesto slanja nezadovoljavajućih odgovora onima koji očekuju reakciju?

Unapred se zahvaljujem što mi nećete odgovoriti na ovaj mejl.

—————————————————————————————————————————-

February 22, 2013 at 12:01pm

Poštovana gospodjo Milanović,

Primili smo Vašu žalbu na tekstove objavljene na portalima “Telegraf.rs” i Nadlanu.com”. Na žalost, u nadležnosti Saveta za štampu nisu on-line mediji, tako da naša Komisija za žalbe ne može da odlučuje o tome da li je u ovim slučajevima prekršen Kodeks novinara. Inače, očekujemo da u najskorije vreme usvojimo izmene Statuta Saveta koje bi nam omogućile da izričemo javne opomene i ovakvim medijima koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu. Kao što sam već rekla, to za sada nije moguće.
Mada to u ovom slučaju nije ni važno, skrećem Vam pažnju i da iz Vaše žalbe takođe nije jasno na koji način ste Vi oštećeni objavljenim tekstovima. Prema našim pravilima, koja se neće promeniti ni donošenjem novog Statuta, podnosilac žalbe mora biti neko ko je direktno pogodjen objavljenim sadržajem. Pretpostavljam da ste u srodstvu sa ubijenom devojkom, tako da je trebalo da to navedete.
Žao mi je što ovoga puta ne mogu više da Vam pomognem. Hvala na poverenju koje ste ukazali Savetu za štampu.
S poštovanjem,
Gordana Novaković,
generalni sekretar Saveta za štampu

Poštovana,

Hvala Vam na brzom odgovoru, ali na žalost baš je onakav kakav sam očekivala. Internet je kao medij sve prisutniji u poslednjih nekoliko godina i može se reći da veliki stanovništva informacije nalazi upravo na internetu, tačnije na portalima i generatorima vesti budući da je lako, brzo i besplatno.

Ukažite mi na grešku ako je pravim, ali institucije poput Saveta za štampu ili UNS-a i NUNS-a, bi trebalo da ispunjavaju svoju svrhu tako što će zaista delovati, ispravljati, opominjati i na kraju, ukoliko je potrebno, zahtevati menjanje domena svoje nadležnosti kako bi bili što efikasniji, zar ne?

Zar to ne bi trebalo da budu institucije kojima svaki građanin i građanka mogu i treba da se obrate ukoliko primete nekorektno ponašanje, kršenje novinarskog kodeksa i nepostojanje tračka etike prilikom prenošenja vesti o određenim događajima?

Moram da naglasim da nisam u srodstvu ni sa S.G. ni sa A.Š. i da nisam imala nameru da uvredim ili prikažem u negativnom svetlu bilo koga od njih, niti da je ovaj slučaj jedini koji je problem, već sam poslala taj primer kao aktuelan i dosta propraćen od strane javnosti. Istina je da internet mediji, od kojih nadležni tako vispreno “peru ruke”, pretvaraju svirepa ubistva i nesreće u click generatore koji im dižu posetu i cene reklama na sajtovima.

Pre nego što Vam ukažem na to kako sam ja lično oštećena ovakvim tekstovima želela bih da postavim pitanje da li građanska prava i odgovornosti dolaze isključivo sa krvnim srodstvom?

Da li treba da budem u rodu sa kandidatima za predsednika kako bih imala pravo da glasam na izborima?

Verovala sam da moje pravo da se žalim, izrazim stav ili podržim nešto dolazi uz matični broj i činjenicu da mi Ustav republike Srbije sve to garantuje, tako da mi nije jasno zašto ne mogu da podnesem žalbu ukoliko nemam dokaz da to pravo imam “po babu i po stričevima”?

Nije mi namera da na bilo koji način “napadam” pravila niti Vas lično, nemojte da me shvatite tako, samo pokušavam da razumem kako se tako lako dozvoljava kršenje skoro svake tačke novinarskog kodeksa i kako je moguće da digitalni mediji kojih je toliko i svakim danom sve više, ne potpadaju pod nadležnost institucija koje su zadužene za medije?

To što se novinarski tekstovi ne nalaze u analognoj formi, to ne umanjuje njihovu snagu i značaj i broj osoba koji su ih pročitale, ali zato potpuno eliminišu nadležnost institucija što i jeste glavni problem – na internetu svako radi ono šta hoće i pod “novinarstvo” se svrstava mnogo toga što nije ni blizu novinarskoj profesiji.

Takođe, na sajtu Saveta za štampu piše sledeće:

ПРЕДМЕТ ЖАЛБЕ МОГУ БИТИ:
текстови и фотографије у дневној и периодичној штампи
текстови и фотографије на веб сајтовима новина и магазина
аудио записи на веб сајтовима новина и часописа
писма читалаца
pa Vas zato molim da mi odgovorite kako to da portali nisu u vašoj nadležnosti? Tako što nisu zvanični sajtovi štampanih medija već samo prenose tekstove sa njih? Zgodna birokratska rupica.

Zbog toga prilažem tekst sa zvanične internet prezentacije dnevnih novina “Blic”, a koji je preneo portal nadlanu.com, tako da Vam to možda otvori prostor za reakciju.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/368026/Brat-ubice-Mnogo-su-se-voleli-i-razmenjivali-po-200-poruka-ali-su-bili-ljubomorni
http://www.nadlanu.com/pocetna/info/vesti/Brat-ubice-Ceo-studentski-dom-je-znao-koliko-su-se-voleli.a-168512.295.html

Takođe, dodajem i vest sa sajta dnevnih novina “24 sata” koje imaju svoje štapmano izdanje:

http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/davitelj-pred-hapsenje-hteo-da-skoci-sa-krova/76453.phtml

Na osnovu Vašeg odgovora, zaključujem da Savet za štampu ne bi uradio ništa u bilo kom slučaju.

Slučaj 1: Da sam u srodstvu sa S.G. ili A.Š. i da na taj način ostvarujem pravo (kao putovanje na more kad se ne plaća za najmlađe dete) da se žalim na nekorektno izveštavanje o slučaju, Savet ipak ne bi mogao da deluje budući da su u pitanju internet mediji.
Slučaj 2: Ako biste promenili statut i na taj način ostvarili mogućnost da kritikujete i javno opominjete medije na internetu, ne biste to uradili jer nisam u krvnom srodstvu sa S.G. i A. Š.

Verujem da Vam ovo objašnjava kako sam ja lično pogođena ovom situacijom – tako što se dozvoljava kršenje novinarske etike i kodeksa, tako što se od hronike pravi senzacionalistička kategorija koja privlači radoznale oči i uši i što se na taj način kreira prostor u kome se povrh iščuđavanja i zaprešašćenja javnosti, stvara medijska tampon zona koja nudi “valjane razloge” i opravdanja za takav čin, što dalje kreira “trend” sličnih događaja kakve ste, sigurna sam, i sami ispratili u poslednjih nekoliko meseci.

Pogođena sam neobjektivnim izveštavanjem medija o ovom slučaju, jer kao što sam već navela, slučaj je propraćen jednostrano uz previše iznetih ličnih detalja iz života S.G. i A.Š. koji ni na koji način ne doprinose stepenu informisanosti koji treba da se ponudi čitalaštvu, već samo kreiraju pompu i donose zadovoljstvo web urednicima kada pogledaju statistike sajta.

Da li verujete da je korektno objaviti čitavu GALERIJU fotografija A.Š. optuženog za ubistvo uz naslov “Pogledajte, ovo je beogradski davitelj” ili pisati kako je S.G. “imala šest momaka i bila promiskuitetna”?
Da li je to zaista neophodna količina informacija? Da li je potrebno da javnost bude upoznata sa svakim detaljem ubistva pri čemu se na razne načine podriva dostojanstvo svih koji su učestvovali u događaju?

Nije.

Ja sam lično oštećena tako što Savet i ostale institucije kojima je posao da prate i sankcionišu ovakve medijske prestupe ne radi ništa po tom pitanju, što čekate izmene, dopune i revizije koje nikako da stignu, a i kad stignu ispostave se neupotrebljivim, što boravimo u medijskom okruženju koje je nekorektno, izdeformisano i koje stavove javnog mnenja oblikuje bez trunčice etike poručujući da na kraju krajeva i nije tako strašno ubiti ako neko/neka zasluži.

I meni je zaista žao što zbog pravila nemate mogućnost da delujete kad treba i što nemate moje poverenje.

S’ poštovanjem,
(gospođica) Ana Milanović

p.s.

Ne nameravam da ovo “teram” kao slučaj rodne diskriminacije (iako u mnogome to jeste) budući da su u ovom konkretnom primeru prekršena prava obe strane. Istina je da je ovaj slučaj doprineo uvećavanju i onako velikog problema rodne neravnopravnosti, ali kao što rekoh ne želim da koristim tuđu nesreću radi potvrđivanja svojih stavova jer verujem da bi to bilo jednako nekorektno kao i tekstovi sa portala.

Ne želim da zajedno sa medijima kreiram hajp o ovom slučaju, tako da će ovo biti poslednja objava vezana za slučaj S.G. i A.Š. Takođe, ovo nije pristrasna niti maliciozna hajka na portale, već je bar kako ja verujem, sasvim normalna kritička reakcija usmerena na problem.

Ovom prilikom dodajem još neke linkove za sporne tekstove koji nisu samo sa portala telegraf.rs i nadlanu.com kao dokaz da su svi jednako odvratni i pre nego što biste možda želeli da me isprozivate jer sam nekog propustila, predlažem da ako imate problem što neki sajtovi nisu na ovoj listi, SAMI prevrnete internet i pronađete ih.

Evo, dragi telegrafe.rs i nadlanu.com – niste sami!

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/293137/Beogradski-davitelj-bi-mogao-da-ostane-nepokretan

http://www.smedia.rs/vesti/vest/108077/

http://www.smedia.rs/vesti/vest/107923/

http://www.alo.rs/vesti/hronika/mrtvu-sam-je-cesljao/11369

http://www.alo.rs/vesti/hronika/udavio-devojku-pa-javio-majci-i-bratu-da-ih-voli/11204

http://www.alo.rs/vesti/hronika/davitelj-pokusao-sam-da-ozivim-stelu/11259

http://www.pravda.rs/2013/02/13/zlocin-u-medakovicu-mladic-zadavio-devojku-zbog-patoloske-ljubomore/

600527_331788076947595_1530040743_n

Ana Milanović

Originalne prepiske se nalaze ovde:

1. Pismo Savetu za štampu povodom izveštavanja o slučaju ubistva Stele Gundelj

2. Savet za štampu: “Gospođice Milanović, žao nam je što ste besni, ali jebite se”

3. Odgovor Saveta za štampu: “Moramo da ti izvadimo krv pre nego što uradimo bilo šta”